Узп 480/2015

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Узп 480/2015
05.02.2016. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Oлге Ђуричић, председника већа, Драгана Скока и Бисерке Живановић, чланова већа, са саветником Весном Мраковић, као записничарем, одлучујући по захтеву T. F. из М., поднетом преко пуномоћника Л.Ј., адвоката из С., ..., за преиспитивање судске одлуке – пресуде Управног суда 17/У 15432/14 од 08.05.2015. године, уз учешће Агенције за реституцију Републике Србије, Подручне јединице Нови Сад, као противном странком, у предмету враћања имовине, у нејавној седници већа, одржаној дана 05.02.2016. године, донео је

П Р Е С У Д У

Захтев се ОДБИЈА.

О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом одбијена је тужба подносиоца захтева, поднета против закључка Агенције за реституцију Републике Србије-Подручне јединице Нови Сад број 46-022360/14 од 27.10.2014. године, којим је одбачен, као неуредан, захтев тужиоца, заведен под бројем 46-022360/14, за враћање одузете имовине, односно обештећење, и то куће и пољопривредног земљишта у Општини Ж.

У захтеву за преиспитивање побијане пресуде, поднетом из свих разлога прописаних одредбом члана 49. став 3. Закона о управним споровима, подносилац истиче да је оспорени закључак донет уз повреду одредбе члана 58. став 1. Закона о општем управном поступку, као и одредбе члана 43. став 1. Закона о враћању одузете имовине и обештећењу. Указује на одредбу члана 3. Закона о општем управном поступку, којом је прописано да одредбе других закона којима се прописују неопходна одступања од правила општег управног поступка морају да буду у сагласности са општим начелима утврђеним одредбама Закона о општем управном поступку. Указује на околност да је пред судом у току поступак за његову рехабилитацију, због чега је тужени орган требало да прекине предметни управни поступак до правноснажног окончања поступка рехабилитације. Предлаже да суд уважи захтев и преиначи побијану пресуду, тако што ће да уважи тужбу и поништи оспорени закључак, а туженом органу наложи доношење мериторне одлуке.

Противна странка, у одговору на захтев, остаје у свему при разлозима образложења оспореног закључка.

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану пресуду у границама захтева, а у смислу члана 54. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'' 111/09), Врховни касациони суд је нашао:

Захтев је неоснован.

Према разлозима образложења побијане пресуде, правилно је одлучио тужени орган када је одбацио захтев тужиоца, као неуредан, будући да нису испуњени услови из одредбе члана 42. став 7. Закона о враћању одузете имовине и обештећењу за мериторно одлучивање, јер тужилац уз захтев није поднео оригинал или оверену фотокопију исправе о подржављењу имовине.

Оцењујући законитост побијане пресуде, Врховни касациони суд налази да је иста донета без повреде правила поступка и уз правилну примену материјалног права. Побијаном пресудом оцењена су сва питања и околности који су могли да буду од утицаја на законитост оспореног закључка, а образложење побијане одлуке садржи јасне и одређене разлоге којима се суд руководио при оцени законитости оспореног решења, које у свему прихвата и овај суд.

Врховни касациони суд је ценио наводе захтева који се односе на немогућност странке да правовремено дође до потребних исправа које се чувају код надлежних државних органа – архива, па налази да су без утицаја на другачије одлучивање у овој правној ствари, јер је одредбом члана 43. Закона о враћању одузете имовине и обештећењу прописано, у ставу 1. да захтев који не садржи податке из члана 42. став 7. овог закона и уз који нису приложени докази из тог става одбациће се, као неуредан.

Суд налази да су неосновани наводи захтева који се односе на поступак рехабилитације подносиоца захтева, као бившег власника, те обавезу органа да прекине предметни управни поступак до правноснажног окончања ванпарничног поступка, јер се у списима предмета налази поднесак подносиоца захтева којим он дана 07.11.2014. године обавештава управни орган да је у току поступак за његову рехабилитацију. Како је наведеним поднеском подносилац обавестио тужени орган о поступку рехабилитације после доношења оспореног закључка, који је донет дана 27.10.2014. године, из чега произлази да тужени орган није био у сазнању да се поступак рехабилитације води, указивање подносиоца захтева на чињеницу вођења поступка рехабилитације је без утицаја на одлучивање о законитости оспореног закључка и побијане пресуде.

Налазећи да остали наводи захтева не могу да доведу до другачије оцене законитости побијане пресуде, којом нису повређене одредбе Устава ни других закона, Врховни касациони суд је, на основу члана 55. став 1. Закона о управним споровима, одлучио као у ставу један диспозитива пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

Записничар,                                                                                                                Председник већа – судија,

Весна Мраковић,с.р.                                                                                                Олга Ђуричић,с.р.