Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Упр 287/10
28.01.2011. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Снежане Живковић, председника већа, Мирјане Ивић и Стојана Јокића, чланова већа, са саветником суда Рајком Милијаш, као записничарем, решавајући о захтеву браниоца кажњеног С.П.Б. из К, адвоката Н.Р. из К., за ванредно преиспитивање правноснажног решења Министарства финансија Републике Србије, Већа за другостепени прекршајни поступак ПЖЦ број 1566/2009 од 21.10.2009. године, у предмету прекршаја из члана 341. став 1. тачка 1. Царинског закона, у нејавној седници већа одржаној дана 28.01.2011. године, донео је
П Р Е С У Д У
Захтев СЕ ОДБИЈА.
О б р а з л о ж е њ е
Побијаним решењем је преиначено решење Комисије за прекршаје Царинарнице К. П број 408, 409/06 од 29.09.2008. године, у погледу правне ознаке прекршаја, па се окривљени М.М. и С.П.Б. оглашавају одговорним што су радњама описаним у изреци првостепеног решења учинили као саизвршиоци два прекршаја из члана 341. став 1. тачка 1. Царинског закона, за који се кажњавају применом чл. 37. и 38. Закона о прекршајима, и то М.М. са по две казне од 40.000,00 динара, а С.П.Б. са по две казне од 40.000,00 динара, па им се применом члана 39. истог Закона изричу укупне казне и то М.М. од 80.000,00 динара а С.П.Б. у износу од 80.000,00 динара. У осталом делу првостепено решење се потврђује. Првостепеним решењем, ставом 2 диспозитива окривљени С.П.Б, власник SUR K.G. из К. оглашен је одговорним зато што је деловао у заједничкој намери са окривљеним М.М. из К, који су дана 13.10.2004. године код ЦИ К. покушали да увезу робу за коју постоји забрана увоза по одлуци о условима под којима домаћа и страна физичка лица могу уносити, односно примати из иностранства путничка моторна возила са не веродостојним подацима о правој регистрацији у саобраћајним књижицама за два возила пријављена при царињењу, чиме су извршили два прекршаја из члана 369. став 1. тачка 1. Царинског закона, а у вези члана 21. Закона о прекршајима, за које је окривљени С.П.Б. кажњен јединственом новчаном казном у износу од 100.000,00 динара. Истим решењем је изречена заштитна мера одузимања од окривљеног С.П.Б. робе која је предмет прекршаја.
У захтеву за ванредно преиспитивање правноснажног решења о прекршају, кажњени оспорава законитост побијаног решења и наводи да је преквалификацијом прекршаја окривљенима ускраћено право на одбрану, односно изјашњавање на околности да су учинили прекршај из члана 341. став 1. Царинског закона, а нарочито да је тим чланом запрећена тежа санкција у делу изрицања заштитне мере.
Поступајући по поднетом захтеву и испитијући побијано решење у смислу члана 276. Закона о прекршајима, Врховни касациони суд је нашао:
Захтев је неоснован.
Према списима Веће за другостепени прекршајни поступак Министарства финансија Републике Србије је испитујући првостепено решење у смислу навода истакнутих у жалби и по службеној дужности, нашло да се према опису прекршаја и утврђеним чињеницама, у конкретном случају ради о подношењу у поступку царињења саобраћајних дозвола са неверодостојним подацима о првој регистрацији, од значаја за царињење, јер је на основу налаза и мишљења Управе криминалистичке полиције, националног криминалистичко-техничког центра у Б. од 28.07.2008. године утврђено да су на оригиналним образцима саобраћајних дозвола преправљени подаци о првој регистрацији. Другостепени орган је основано, према доказима у списима предмета преиначио решење Комисије за прекршаје Царинарнице К. у погледу правне ознаке прекршаја јер у радњи окривљеног стоје елементи прекршаја из члана 341. став 1. тачка 1. Царинског закона а не стоје елементи прекршаја из члана 369. став 1. тачка 1. Царинског закона, како је наведено у решењу првостепеног органа. Одредбом члана 341. став 1. тачка 1. Царинског закона прописан је прекршај који се састоји у подношењу неверодостојног документа који је у вези са царинским поступком.
Правилно је побијаним решењем на основу члана 252. став 1. тачка 4. Закона о прекршајима у вези члана 258. став 1. тачка 2. истог Закона другостепени орган изменио правну квалификацију учињеног прекршаја јер, по налажењу овог суда, нема повреде закона ако прекршајни орган измени правну квалификацију, када нађе да у радњи окривљеног за који је поднет захтев за покретање прекршајног поступка не стоје елементи прекршаја означеног у захтеву већ ког другог прекршаја и изрекне казну за прекршај који у описаној радњи стоји.
Код оваквог стања ствари, по налажењу Врховног касационог суда, правилно је побијаним решењем преиначено првостепено решење у погледу правне квалификације прекршаја и утврђена прекршајна одговорност окривљеног С.П.Б. за прекршаје из члана 341. став 1. тачка 1. Царинског закона и окривљеном изречена јединствена новчана казна за учињене прекршаје у износу од 80.000,00 динара, правилном применом члана 37. Закона о прекршајима, као и заштитна мера одузимања робе која је предмет прекршаја на основу члана 385. став 1. Царинског закона.
. Суд је ценио наводе захтева којима се указује да је преквалификацијом прекршаја окривљеном ускраћено право на одбрану и налази да је исти неоснован у смислу напред наведених одредаба Закона о прекршајима. Поред тога, из списа предмета се види да је окривљени С.П.Б. саслушан у прекршајном поступку а у закључку о покретању прекршајног поступка, са чијом садржином је упознат приликом саслушања, је назначено да се прекршајни поступак покреће због прекршаја из члана 341. тачка 1. и члана 369. тачка 1. Царинског закона, што значи да је окривљеном у поступку пружена могућност да се изјасни о околностима и елементима прекршаја за који је побијаним решењем оглашен одговорним и кажњен.
Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је сагласно члану 90. Закона о уређењу судова ("Сл. гласник РС", број 116/08), а на основу члана 277. став 2. Закона о прекршајима, одлучио као у диспозитиву ове пресуде.
ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ
Записничар, Председник већа - судија
Рајка Милијаш,с.р. Снежана Живковић,с.р.