Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Ус 8/2023
01.06.2023. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Џакула, председника већа, Звездане Лутовац и Бранка Станића, чланова већа, са саветником Горданом Војновић, као записничарем, решавајући сукоб надлежности између Управног суда и Вишег суда у Сомбору, у спору по тужби тужиоца АА из ..., против тужене Скупштине општине Србобран, ради поништаја решења тужене број ... од ....2019. године, у правној ствари именовања вршиоца дужности директора јавног комуналног предузећа, у нејавној седници већа одржаној дана 01.06.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у овој правној ствари стварно и месно је НАДЛЕЖАН Виши суд у Сомбору.

О б р а з л о ж е њ е

Управни суд је Врховном суду поднео захтев за решавање сукоба надлежности са Вишим судом у Сомбору, који се решењем П1 40/19 од 05.07.2019. године, огласио стварно ненадлежним за поступање по тужби тужиоца АА из ... против тужене Скупштине општине Србобран, ради поништаја решења о именовању вршиоца дужности директора Јавног комуналног предузећа „...“ Србобран, број ... од ...2019. године и одређено да се по правноснажности решења списи предмета доставе Управном суду као стварно и месно надлежном за даље поступање.

Решавајући настали сукоб надлежности на основу одредбе члана 32. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 10/23), Врховни суд налази да је за поступање по тужби у овој правној ствари надлежан Виши суд у Сомбору.

Одредбом члана 31. став 1. Закона о уређењу судова прописано је да Управни суд суди у управном спору.

Према одредби члана 25. став 1. тачка 8) Закона о уређењу судова виши суд суди у првом степену, у спору поводом избора и разрешења органа правног лица ако није надлежан други суд.

Одредбама члана 3. Закона о управним споровима („Службени гласник РС“ број 111/09), прописано је да у управном спору суд одлучује о законитости коначних управних аката, осим оних у погледу којих је предвиђена другачија судска заштита (став 1); у управном спору суд одлучује и о законитости коначних појединачних аката којима се решава о праву, обавези или на закону заснованом интересу, у погледу којих у одређеном случају законом није предвиђена другачија судска заштита (став 2); суд у управном спору одлучује и о законитости других коначних појединачних аката када је то законом предвиђено (став 3). Одредбом члана 4. истог закона прописано је да управни акт, у смислу овог закона, јесте појединачни правни акт којим надлежни орган, непосредном применом прописа, решава о одређеном праву или обавези физичког или правног лица, односно друге странке у управној ствари. Одредбом члана 5. Закона о управним споровима прописано је да управна ствар, у смислу овог закона, јесте појединачна неспорна ситуација од јавног интереса у којој непосредно из правних прописа произилази потреба да се будуће понашање странке ауторитативно правно одреди.