Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Ус 8/2024
20.12.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелене Ивановић, председника већа, Бранислава Босиљковића и Бранка Станића, чланова већа, са саветником Горданом Војиновић, као записничарем, решавајући сукоб надлежности између Првог основног суда у Београду и Управног суда, по тужби тужиоца АА из ... ул. ..., чији је пуномоћник Душан Игњатовић, адвокат из ... бр. .., против туженог Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Београд, ул. Немањина бр. 22-26, у предмету студентског кредита, у нејавној седници већа одржаној дана 20.12.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у овој правној ствари стварно је НАДЛЕЖАН Први основни суд у Београду.

О б р а з л о ж е њ е

Први основни суд у Београду.је поднео захтев за решавање сукоба надлежности са Управним судом који се решењем У 8961/21 од 06.05.2021. године огласио стварно ненадлежним за поступање по тужби тужиље АА из ... против туженог, поднете ради поништаја решења Министарства просвете, науке и технолошког развоја Сектора за ученички и студентски стандард и инвестиције број 670-01-72/ 2021-05 од 16.03.2021 године, и одлучио да се по правноснажности решења списи предмета доставе Првом основном суду у Београду на даљу надлежност.

Решавајући настали сукоб надлежности у смислу одредбе члана 32. став 2. Закона о уређењу судова ("Службени гласник РС" бр. 10/23), Врховни суд је нашао да је за поступање у овом предмету стварно надлежан Први основни суд у Београду на основу одредби члана 24. став 2. Закона о уређењу судова.

Одредбом члана 24. став 2. Закона о уређењу судова, прописано је да основни суд у првом степену суди у грађанскоправним споровима ако за поједини грађанскоправни спор није надлежан други суд и води извршни и ванпарнични поступак, осим ако законом није друкчије прописано.

Одредбама члана 3. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'' број 111/09), прописано је: да у управном спору суд одлучује о законитости коначних управних аката, осим оних у погледу којих је предвиђена другачија судска заштита (став 1); да у управном спору суд одлучује и о законитости коначних појединачних аката којима се решава о праву, обавези или на закону заснованом интересу, у погледу којих у одређеном случају законом није предвиђена другачија судска заштита (став 2); да суд у управном спору одлучује и о законитости других коначних појединачних аката када је то законом предвиђено (став 3). Одредбом члана 4. истог закона прописано је да управни акт, у смислу овог закона, јесте појединачни правни акт којим надлежни орган, непосредном применом прописа, решава о одређеном праву или обавези физичког или правног лица, односно друге странке у управној ствари.