Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
У 1942/08
15.04.2009. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Снежане Живковић, председника већа, Наде Кљајевић и Невене Милојчић, чланова већа, са саветником Весном Мраковић, као записничарем, одлучујући у управном спору по тужби АА, кога заступа пуномоћник АБ, адвокат, поднетој против решења Министарства финансија Републике Србије, Управе царина 03/1 број Д-15993/07 од 14.12.2007. године, у предмету дисциплинске мере, у нејавној седници већа, одржаној дана 15.4.2009. године, донео је

П Р Е С У Д У

Тужба СЕ УВАЖАВА и ПОНИШТАВА решење Министарства финансија Републике Србије, Управе царина 03/1 број Д-15993/07 од 14.12.2007. године.

О б р а з л о ж е њ е

Оспореним решењем одбијен је, као неоснован, тужиочев приговор, изјављен на решење истог органа 03/1 број Д-15993/07 од 16.11.2007. године, којим је тужилац оглашен кривим за учињену продужену тежу повреду службене дужности из члана 40. став 1. тачка 5. Правилника о правима, обавезама и одговорностима запослених у Министарству финансија и економије – Управи царина ближе описану у диспозитиву решења, па му је изречена дисциплинска мера престанка радног односа, а решење од 16.11.2007. године је потврђено у целости.

У тужби, којом оспорава законитост решења туженог органа, тужилац истиче да су запослени у органима Царине у далеко неповољнијем положају од других запослених, јер нису у могућности да у целини остваре своја права у судском поступку. Указује на то, да је иста особа у управном поступку одлучивала и у првом, и у другом степену, те да је неопходно извести низ доказа, углавном саслушањем сведока, јер је реч о чињеницама без чијег разјашњења и правилне, објективне оцене доказа, није ни могуће донети правилну одлуку.

Тужени орган, у одговору на тужбу, истиче да остаје у свему при разлозима образложења оспореног решења и предлаже да суд тужбу одбије, као неосновану.

Решавајући овај управни спор на основу чињеница које су утврђене у управном поступку у смислу одредбе члана 38. став 1. Закона о управним споровима (''Службени лист СРЈ'', бр. 46/96) и испитујући законитост оспореног решења у складу са чланом 39. став 1. истог Закона, Врховни суд Србије је, оценом навода тужбе, одговора на исту и списа предмета ове управне ствари, нашао да је тужба основана.

Из списа предмета и образложења оспореног решења произлази да је решење донело Министарство финансија Републике Србије, Управа царина, а да је решење потписао директор Управе царина на месту означеном за потпис овлашћеног лица, чији су име и презиме означени. У уводу решења тужени орган се позвао на одредбе члана 308. Царинског закона (''Службени гласник РС'', бр. 73/03 ... 62/06) и члана 53. Правилника о правима, обавезама и одговорностима запослених у Министарству финансија и економије – Управи царина (08 број 110-00315/03 од 14.11.2003. године). Решење првостепеног органа је донето применом одредбе члана 308. Царинског закона и члана 52. став 2. Правилника, а потписано је од стране директора Управе царина, чији су лични подаци назначени. Према томе, и решење првостепеног органа, и решење по приговору тужиоца су донети и потписани од стране директора Управе царина.

Одредбом члана 308. став 3. Царинског закона је прописано да министар, на предлог директора, утврђује начин вођења дисциплинског поступка и изрицање дисциплинских мера, као и овлашћење за вођење дисциплинског поступка и преношење тог овлашћења. Одредбом члана 52. став 2. Правилника о правима, обавезама и одговорностима запослених у Министарству финансија и економије – Управи царина је прописано да директор Управе царина доноси решење којим се царински службеник оглашава кривим и изриче му се дисциплинска мера, ослобађа се одговорности или се поступак обуставља, а одредбом члана 53. став 1. и став 2. Правилника је прописано да против решења директора Управе царина из претходног члана царински службеник против кога је вођен дисциплински поступак има право приговора у року од осам дана од дана уручења решења, а да о приговору одлучује директор Управе царина у року од 15 дана од дана подношења приговора.

Према одредби члана 308. став 1. Царинског закона, на дисциплинску одговорност царинских службеника се примењују одредбе закона који уређује радне односе у државним органима. Одредбом члана 114. став 4. Закона о државним службеницима (''Службени гласник Републике Србије'', број 79/05 ... 67/07) је прописано да се на питања вођења дисциплинског поступка, осим на усмену расправу, која је прописана одредбом члана 114. став 1-3, примењују одредбе закона којим се уређује општи управни поступак. Одредбом члана 215. Закона о општем управном поступку је прописано да је за решавање у другом степену надлежан орган одређен законом, а према одредби члана 216. истог Закона, за решавање у другом степену не може да се утврђује надлежност у оквиру органа који је у управној ствари решавао у првом степену.

Како је директор Управе царина донео и потписао првостепено решење, а и решење којим је одбијен тужиочев приговор, изјављен на то решење, суд налази да је оспорено решење донето и потписано од стране лица које, на основу одредбе члана 216. Закона о општем управном поступку, није могло да решење донесе и потпише, без обзира на овлашћење из одредбе члана 53. ст. 1. и 2. Правилника о правима, обавезама и одговорностима запослених у Министарству финансија и економије – Управи царина.

У поновном поступку је потребно отклонити повреде правила поступка на које је указано овом пресудом, а затим донети на закону засновано решење.

Налазећи да је оспореним решењем повређен закон на штету тужиоца, Врховни суд Србије је, применом одредби члана 41. став 2. у вези члана 38. став 2. Закона о управним споровима, одлучио као у диспозитиву пресуде, с тим што су примедбе суда у погледу поступка обавезне за тужени орган у смислу одредбе члана 61. истог Закона.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ СУДУ СРБИЈЕ У БЕОГРАДУ,

дана 15.4.2009. године, У.бр. 1942/08

Записничар Председник већа-судија

Весна Мраковић,с.р. Снежана Живковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Оливера Стругаревић

зж