Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
У 2116/03
17.02.2005. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

 

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија Олге Ђуричић, председника већа, Љубодрага Пљакића и Слободана Милошевића, чланова већа, са саветником суда Надеждом Николић, као записничарем, одлучујући у управном спору по тужби тужиоца С. против туженог Секретаријата за социјалну и дечију заштиту, у предмету смештаја у социјалну установу, у нејавној седници већа одржаној дана 17. фебруара 2005. године, донео је

 

П Р Е С У Д У

Тужба СЕ ОДБИЈА.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Оспореним решењем, у ставу првом, одбијена је жалба В. и .М. - тужиоца, изјављена против решења Градског центра за социјални рад у ставу један диспозитива тог решења. Ставом два оспореног решења поништава се наведено решење Градског центра за социјални рад, диспозитива решења и обавезују родитељи малолетне Ј. која се налази у смештају у Центру ..., да учествује у трошковима смештаја и то.а) В. из ... у износу од 2.982,36 динара почев од .... године и под б) С. из ... износом од 8.115,64 динара почев од .... године. Наведеним првостепеним решењем малолетној Ј. признато је право на смештај у Центар почев од ... године. Истим решењем у ставу 2. тачка 2. под а и б. утврђена је обавеза родитеља да учествује у трошковима у смештаја и то мајка В. са износом од 3.147,55 динара а отац М. са износом од 7.044,65 динара.

 

Благовремено поднетом тужбом тужилац је оспорио законитост другостепеног решења и предложио да се оно поништи. У тужби наводи да је погрешно утврђена обавеза да он учествује у трошковима смештаја за малолетну ћерку Јелену, обзиром да са мајком малолетне Ј. има још и ћерку Д., те да су оба детета након развода брака поверена мајци на бригу и чување, те је њему утврђена обавеза да учествује у њиховом издржавању. Даље истиче да је током ... године ћерка Д. прешла да живи код њега, због чега се са својом бившом супругом договорио да се његова обавеза издржавања укине, с тим што су у вези тога постигли поравнање пред Општинским судом у Лазаревцу у предмету П.бр.244/00 од 25.05.2000. године.У сваком случају сматра, да обзиром да издржава старију ћерку Д., то је првостепени орган приликом утврђивања обавезе да учествује у трошкове смештаја за малолетну ћерку Ј требало да умањи његов приход за средства потребна за издржавање ћерке Д.

 

У одговору на тужбу тужени орган остао је при разлозима из оспореног решења и предложио да се тужба одбије.

 

Након разматрања списа предмета, навода тужбе и одговора на тужбу Врховни суд Србије је нашао да тужба није основана.

 

У поступку који је претходио доношењу оспореног решења првостепени орган је решењем од 21.04.2003. године малолетној Ј. признао право на смештај у Центар, као детету напуштеном од родитеља. У поступку је утврђено да малолетна Ј. од сродника обавезних на издржавање има мајку В. и оца М., који родитељи су запослена лица, а чији брак на основу пресуде Општинског суда у Лазаревцу П.бр.328/95 од 26.12.1995. године разведен, након чега су малолетна Ј. и њена сестра Д. поверени на чување, негу и васпитање мајци, а отац истом пресудом обавезан да учествује у издржавању деце, као и да су родитељи постигли судско поравнање пред Општинским судом у Лазаревцу у предмету П.бр.244/00 од 25.05.2002. године којим се 1.06.2000. године укида обавеза оца да учествује у издржавању малолетне Ј. и Д. Након спроведеног поступка првостепеним решењем утврђена је обавеза родитеља да учествују у трошковима смештаја малолетне С., у износима ближе означеним диспозитивом решења али је одлуку првостепеног органа у овом делу тужени орган поништио по праву надзора и обавезао родитеље да учествују у трошковима смештаја у износима наведеним у ставу два оспореног решења.

 

Правилно је и по налажењу Врховног суда Србије поступио тужени орган када је родитеље малолетне Ј обавезао да учествују у трошковима смештаја, а на основу одредбе члана 47. став 3. Закона о социјалној заштити и обезбеђивању социјалне сигурности грађана ("Сл. Гласник РС" бр.36/91...29/01) којом је прописано да у трошкове смештаја корисника учествују родитељи и сродници обавезни на издржавање, осим за лица ометана у развоју степена тешке или теже менталне ометености, као и лица вишеструко ометена у развоју са тешком или тежом ометеношћу или оболела од аутизма. Обавеза родитеља утврђена је сагласно критеријумима и мерилима утврђеним Правилником о учешћу сродника у издржавању корисника права у социјалној заштити, обзиром да обавеза издржавања није утврђена правноснажном судском одлуком, јер одлука суда којом је утврђена обавеза оца да учествује у издржавању укинута судским поравнањем постигнутим између њега и његове бивше супруге - мајке малолетне Ј.

 

Суд је ценио наводе тужиоца да издржава старије дете и да због тога треба умањити његов приход, па је нашао да ови наводи нису основани. Ово са разлога што је поравнањем које је закључио са својом супругом укинута његова обавеза издржавања у односу на оба малолетна детета, па тужилац у вези са утврђивањем обавезе издржавања може покренути пред надлежним судом поступак, у ком случају ће судска одлука бити правно ваљан основ за учешће у трошковима смештаја, како је то правилно оценио тужени орган.

 

Са напред изнетих разлога, Врховни суд Србије је нашао да оспореним решењем није повређен закон на штету тужиоца па је на основу члана 41. став 2. Закона о управним споровима одлучио као у диспозитиву пресуде.

 

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ СУДУ СРБИЈЕ У БЕОГРАДУ

дана 17. фебруара 2004. године, У.2116/03

 

Председник већа - судија

Олга Ђуричић, с.р.

 

Записничар

Надежда Николић, с.р.

 

За тачност отправка

СШ