У 2222/05

Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
У 2222/05
08.06.2005. година
Београд

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: мр Јадранке Ињац, председника већа, Боривоја Буњевачког и Зоје Поповић, чланова већа, са саветником Горданом Богдановић, као записничарем, решавајући у управном спору по тужби тужиоца AA, кога заступа пуномоћник AB, адвокат, против решења туженог Генералштаба Војске Србије и Црне Горе, Сектор за попуну, мобилизацију и системска питања, Управа за организацију, мобилизацију и војну обавезу Уп.2.бр. 45-9/04 од 10. 12. 2004. године, у предмету решавања захтева за привремени боравак у иностранству, у нејавној седници већа одржаној дана 8. 6. 2005. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

Врховни суд Србије у Београду се оглашава стварно ненадлежним за решавање управне ствари по овом предмету и исти уступа Суду Србије и Црне Горе, као стварно и месно надлежном.

О б р а з л о ж е њ е

Пуномоћник тужиоца је дана 21. 2. 2005. године поднео тужбу у управном спору Врховном суду Србије против решења туженог Уп-2 бр. 45-9/04 од 10. 12. 2004. године, којим је одбијена, као неоснована, жалба тужиоца изјављена против решења ДКП СЦГ у ББ бр. 283 од 21. 1. 2004. године, а којим је одбијен његов захтев за одобрење привременог боравка у иностранству.

У поступку претходног испитивања тужбе, Врховни суд Србије је нашао да је за поступање у овој управној ствари стварно и месно надлежан Суд Србије и Црне Горе.

Одредбом чл. 17. ст. 3. Закона о управним споровима ("Службени лист СРЈ", бр. 46/96) прописано је да о тужбама против управних аката других органа и организација одлучује суд одређен републичким законом, а одредбом чл. 17. ст. 1. тач. 1. под з) Закона о судовима ("Службени гласник РС", бр. 46/91...71/92), која по одредби чл. 84. Закона о уређењу судова ("Службени гласник РС", бр. 63/01...29/04) остаје на снази до 1. 1. 2007. године, Врховни суд Србије је надлежан да одлучује о законитости коначних управних аката републичких органа, ако законом није друкчије одређено.

Одредбом чл. 46. ст. 1. алинеја 7. Уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора ("Службени лист Србије и Црне", бр. 1/03) Суд Србије и Црне Горе одлучује о законитости коначних управних аката институција Србије и Црне Горе, док је одредбом чл. 54. исте Повеље прописано да Србија и Црна Гора имају Војску.

Како је одредбом чл. 37. ст. 1. тач. 1. Закона о Суду Србије и Црне Горе ("Службени лист Србије и Црне Горе", бр. 26/03) прописано да Суд Србије и Црне Горе одлучује о законитости коначних управних аката институција Србије и Црне Горе, и како се предметном тужбом побија законитост коначног управног акта – решења туженог, као институције Србије и Црне Горе, то је Врховни суд нашао да је за решавање ове управне стварно и месно надлежан Суд Србије и Црне Горе.

Са изнетих разлога, Врховни суд Србије је на основу одредбе чл. 59. Закона о управним споровима, а сходном применом чл. 15. и 17. Закона о парничном поступку, одлучио као у диспозитиву овог решења.

РЕШЕНО У ВРХОВНОМ СУДУ СРБИЈЕ У БЕОГРАДУ

дана 8. 6. 2005. године У. 2222/05

Записничар Председник већа-судија,

Гордана Богдановић, с.р. Мр Јадранка Ињац, с.р.

За тачност отправка

сд