Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
У 246/07
27.09.2007. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Снежане Живковић, председника већа, Мирјане Ивић и Невене Милојчић, чланова већа, са саветником Рајком Милијаш, као записничарем, одлучујући у управном спору по тужби тужиоца "АА", изјављеној против решења Министарства финансија Републике Србије, Управе царина 01/4 број У/II-1090/06 од 30.08.2006. године, у предмету царина, у нејавној седници већа одржаној дана 27.09.2007. године, донео је

П Р Е С У Д У

Тужба СЕ ОДБИЈА.

О б р а з л о ж е њ е

Оспореним решењем, одбијена је, као неоснована, жалба тужиоца изјављена против решења Царинарнице Нови Сад број У/I-1554/06 од 19. 07. 2006. године, којим решењем је одбијен као неоснован захтев тужиоца за ослобођење од плаћања царине и других увозних дажбина за робу пријављену за стављање у слободан промет по ЈЦИ УВ4 број 3973 од 26. 05. 2006. године ЦИ Терминал Шид, са разлога наведених у образложењу решења првостепеног органа.

У тужби којом оспорава законитост решења туженог органа због нетачно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, тужилац наводи да је решење првостепеног органа донето супротно члану 193. став 1. тачка 5. Царинског Закона и супротно члану 5. Закона о донацијама и хуманитарној помоћи. Сматра да је прималац донације и помоћи ослобођен плаћања царине, других увозних дажбина и такси, које се плаћају приликом увоза робе која је предмет донације и хуманитарне помоћи. Такође наводи да се према члану 5. Закона о донацијама ослобођење односи на предмет донације, без утврђивања да ли се предмет користи за вршење делатности. Даље наводи да се према члану 26. став 1. тачка 1а) Закона о порезу на додату вредност ПДВ не плаћа на увоз добара, које се увозе на основу уговора о донацијама, без обзира шта је предмет увоза. Предлаже да суд тужбу уважи и поништи оспорено решење.

Тужени орган, у одговору на тужбу, остаје при разлозима из образложења оспореног решења са предлогом да Врховни суд Србије тужбу тужиоца одбије као неосновану.

По размотрењу списа предмета, оцени навода тужбе и одговора на тужбу, као и по оцени законитости оспореног решења у смислу одредбе члана 39. став 1. Закона о управним споровима, Врховни суд Србије је нашао:

Тужба је неоснована.

Према списима предмета и образложењу оспореног решења, тужени орган је оспореним решењем правилно одбио као неосновану, жалбу тужиоца изјављену против решења првостепеног органа за коју одлуку је тужени орган дао разлоге које као довољне и на закону засноване у свему прихвата и овај суд.

Из списа предмета и образложења оспореног решења се види да је тужени орган оспореним решењем одбио жалбу тужиоца изјављену на решење првостепеног органа којим је одбијен као неоснован захтев тужиоца за ослобођење од плаћања царине и других увозних дажбина за робу пријављену за стављање у слободан промет по ЈЦИ УВ4 број 3973 од 26. 05. 2006. године ЦИ Терминал Шид, са образложењем да нису испуњени услови из одредби члана 5. и 6. Закона о донацијама и хуманитарној помоћи («Службени лист СРЈ» бр. 53/01 и 36/02), за ослобођење од плаћања царине и других увозних дажбина за предметну робу.

Оцењујући законитост решења туженог органа Врховни суд налази да је исто правилно и на закону засновано. Ово стога, што је чланом 6. став 1. тачка 2. Закона о донацијама и хуманитарној помоћи («Службени лист СРЈ» бр. 53/01 и 36/02), прописано да је прималац донације и хуманитарне помоћи ослобођен плаћања царине и других увозних дажбина када увози робу која ће му непосредно служити за обављање делатности, а предметна роба - намештај намењен је за уређење управне зграде "АА" па и по оцени суда не служи за непосредно обављање ___ делатности, односно опремање ___ објеката. Тужени орган је дао на закону засноване разлоге о предметним чињеницама које и овај суд прихвата, због чега нису испуњени услови за ослобођење од плаћања царине и других увозних дажбина за спорну робу, у смислу чл. 5. и 6. Закона о донацијама и хуманитарној помоћи.

Суд је ценио наводе тужбе и нашао да су исти неосновани јер у поступку који је претходио овом управном спору, није било повреда правила поступка, правилно је и потпуно утврђено чињенично стање од значаја за одлучивање у овој управној ствари и на исто је примењен одговарајући материјално правни пропис.

Због наведених разлога, Врховни суд Србије је оценио да оспореним решењем није повређен закон на штету тужиоца, па је на основу одредбе члана 41. став 2. Закона о управним споровима, одлучио као у диспозитиву ове пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ СУДУ СРБИЈЕ У БЕОГРАДУ

Дана 27. 09. 2007. године, У. 246/07

Записничар Председник већа-судија

Рајка Милијаш, с.р. Снежана Живковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

зж