Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
У 2880/05
22.12.2005. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија Љубодрага Пљакића, председника већа, Душанке Марјановић и Драгана Скока, чланова већа, са саветником Јеленом Тишма- Јовановић, као записничарем, одлучујући у управном спору по тужби тужиоца предузећа "АА", које заступа АБ адвокат, против решења Министарства финансија Републике Србије – Пореске управе – Регионални Центар Нови Сад број 433-659/2004 од 6.12.2004. године, у предмету привремене мере обезбеђења наплате пореза, у нејавној седници већа одржаној дана 22.12.2005. године, донео је

П Р Е С У Д У

Тужба СЕ УВАЖАВА И ПОНИШТАВА решење Министарства финансија Републике Србије – Пореске управе – Регионални Центар Нови Сад број 433-659/2004 од 6.12.2004. године.

О б р а з л о ж е њ е

Оспореним решењем одбијена је жалба тужиоца изјављена против решења Министарства финансија Републике Србије – Пореске управе Филијале ___ број 316-433-88/2004-30-9 од 18.10.2004. године, којим је тужиоцу одређена привремена мера обезбеђивање наплате пореза – попис покретних ствари у виду законског заложног права у корист Републике Србије, ради обезбеђења наплате пореза који није доспео на наплату али је покренут поступак пореске контроле и постоји опасност да порески обвезник осујети, онемогући, односно учини не ефикасном његову наплату.

Тужилац тужбом оспорава законитост решења туженог органа због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, битне повреде правила поступка и погрешно примењеног материјалног права. Истиче да у тренутку давања изјаве пореским инспекторима у пореском поступку, лице које је давало изјаву - није било и одговорно лице што се може утврдити увидом у решење Трговинског суда у Суботици од 11.10.2005. године. Такође, истиче да је и првостепени и тужени орган повредио одредбе члана 66. став 2. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, због тога што у решењу није навео разлоге из којих сматра да постоји опасност да порески обвезник осујети или онемогући наплату недоспелог пореза. Предлаже да Врховни суд Србије тужбу усвоји и поништи оспорено решење.

У одговору на тужбу, тужени орган, остајући у свему при разлозима датим у образложењу оспореног решења, предлаже да суд тужбу одбије као неосновану.

Решавајући овај управни спор на основу чињеница утврђених у управном поступку у смислу одредбе члана 38. став 1. Закона о управним споровима и испитујући законитост оспореног решења у границама захтева из тужбе у складу са одредбом члана 39. став 1. истог закона, Врховни суд Србије је оценом навода тужбе, одговора на тужбу и списа предмета нашао:

Тужба је основана.

Из списа предмета ове управне ствари произилази да је првостепено решење донето на основу службене белешке пореских инспектора од 14.10.2004.године, у којој се наводи да је књиговодствена документација у поступку теренске контроле код тужиоца – била недоступна и да је постојање опасности да ће тужилац као порески обвезник учинити неефикасним наплату јавних прихода, заснована на изјави одговорног лица у правном лицу ББ. Основано се у тужби истиче да у тренутку давања изјаве у поступку теренске контроле пореским инспекторима, ББ није био одговорно лице, већ ВВ, што се види из потврде Трговинског суда у Суботици од 1.11.2004. године, пословодни број Фи.___ у којој се наводи да је дана 8.06.2004. године, решењем број Фи.___ извршен упис промене лица овлашћеног за заступање у корист ВВ и брисано право заступања ББ са датумом 8.06.2004. године.

Основани су наводи тужбе да је при доношењу првостепеног решења учињена битна повреда правила поступка која је била од утицаја на законитост оспореног решења, јер решење о обезбеђењу наплате пореза који није доспео за наплату мора у складу са чланом 66. став 2. Закона о пореском поступку и пореској администрацији да садржи и образложење због чега пореска управа сматра да постоји опасност да порески обвезник осујети, односно онемогући наплату недоспелих пореза. Како првостепено решење не садржи разлоге за доношење решења, а ни другостепени орган не отклања ову битну повреду правила поступка по жалби, то је почињена битна повреда поступања из члана 66. став 2. Закона о пореском поступку и пореској администрацији у вези са чланом 199. став 2. Закона о општем управном поступку .

С тога ће надлежни орган у поновном поступку отклонити повреде правила поступка указане овом пресудом при чему је везан правним схватањем и примедбама суда у смислу одредбе члана 61. Закона о управним споровима.

Са изнетих разлога, налазећи да су основани наводи тужбе, да је оспореним решењем повређен закон на штету тужиоца, Врховни суд Србије је на основу одредбе члана 41. став 2. а у вези члана 38. став 2. Закона о управним споровима решио као у диспозитиву ове пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ СУДУ СРБИЈЕ У БЕОГРАДУ

Дана 22.12.2005. године, У.бр.2880/05

Председник већа –судија

Љубодраг Пљакић, с.р.

Записничар

Јелена Тишма-Јовановић, с.р.

За тачност отправка

ЈК