Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
У 312/07
24.10.2007. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Снежане Живковић, председника већа, Невене Милојчић и Мирјане Ивић, чланова већа, са саветником Рајком Милијаш, као записничарем, решавајући у управном спору по тужби тужиоца Предузећа "АА", кога заступа АБ, адвокат, изјављеној против решења Министарства финансија Републике Србије, Управа царина 01/4 број У/II-1183/06 од 7.11.2006. године, у предмету царине, у нејавној седници већа, одржаној дана 24.10.2007. године, донео је

П Р Е С У Д У

Тужба СЕ ОДБИЈА.

О б р а з л о ж е њ е

Оспореним решењем одбијена је, као неоснована, жалба тужиоца изјављена против решења Царинарнице Суботица број УП-1618/1-06 од 11.8.2006. године, којим су, на основу члана 105. став 5. Царинског закона ("Службени гласник РС", број 73/03 ... 85/05) измењени одговарајући подаци у ЈЦИ УВ-4 број 9820 од 7.5.2004. године ЦИ јавна складишта Суботица, и тужилац обавезан да на име мање плаћеног царинског дуга, за део робе увезене по предметном царинском документу плати износ од 214.693,46 динара.

У тужби којом оспорава законитост решења туженог органа због непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права тужилац наводи да је царински документ попуњен од стране овлашћеног шпедитера који је, у складу са устаљеном праксом пријавио податке за робу која је прегледана као и документација и без примедаба Царинарнице оцарињена по пријављеним подацима. Истиче да су подаци тачни јер одговарају намени и техничким карактеристикама робе, а да Царинарница није могла без поновног прегледа робе, која је доступна јер се налази код познатих купаца, само на основу уопштених података да мења наименовање робе и тарифни број тј. износ царине и тиме тужиоца доведе у ситуацију да трпи штету јер је робу продавао по цени у коју је ушла тарифа по нижој царинској стопи. У конкретном случају се не ради о заштити домаће производње будући да је опште познато да се сва роба везана за компјутере не производи у земљи, а с обзиром на значај увођења нове технологије просто је невероватно да је царинска стопа толико висока. Истиче да је шпедитер тарифирање извршио на основу устаљене праксе коју је сама Царинарница спроводила и да би сву робу везану за рачунаре требало царинити стопом царине 5%. Предлаже да суд тужбу уважи, а оспорено решење поништи.

У одговору на тужбу тужени орган је у свему остао код разлога из образложења оспореног решења и предложио да суд тужбу одбије као неосновану.

По разматрању списа предмета, оцени навода тужбе и одговора на тужбу, као и по оцени законитости оспореног решења у смислу члана 39. Закона о управним споровима, Врховни суд Србије је нашао:

Тужба је неоснована.

Према разлозима из оспореног решења тужени орган је одлуку из диспозитива решења донео јер је нашао да је Царинарница у правилно проведеном поступку накнадне контроле ЈЦИ УВ-4 број 9820 од 7.5.2004. године, о чему је сачинила записник и омогућила тужиоцу учешће у поступку и изјашњење о накнадно утврђеном чињеничном стању у вези наименовања и тарифирања робе из наименовања 01 предметног царинског документа о чему је такође сачинила записник, несумњиво утврдила да подаци о наименовању и тарифирању робе из наименовања 01 контролисаног царинског документа нису правилно пријављени. По оцени туженог органа правилно је Царинарница с обзиром на техничке карактеристике робе видео пројектора за репродукцију слике произвођача "__" произведен у LCD технологији исправно сврстана у тарифни став 8528.3005 00 царинске тарифе, са наименовањем "видео пројектори који раде помоћу равног дисплеjа способни да прикажу дигиталну информацију генерисану машином за аутоматску обраду података" са обликом увоза ЛБ и стопом царине 15%. С обзиром на изнето, како је одредбом члана 105. став 5. Царинског закона прописано да ће царински орган у складу са прописом предузети потребне мере за правилно спровођење поступка у складу са новим околностима ако се накнадном провером декларације утврди да су прописи који уређују царински поступак примењени на основу неистинитих или непотпуних података, а у конкретном случају роба је оцарињена по нижој царинској стопи, то је, по схватању туженог органа, правилно поступила Царинарница када је извршила измену предметних података о роби и према овима извршила нов обрачун царине и обавезала тужиоца да на име мање плаћеног царинског дуга плати износ од 214.693,46 динара.

Суд је ценио наводе тужбе, и нашао да су исти неосновани јер је сагласно одредби члана 105. став 5. Царинског закона царински орган овлашћен на предузимање потребних мера за правилно спровођење поступка, па и на измену података о наименовању, тарифирању робе и на правилно утврђивање царинске стопе. У конкретном случају, и по оцени суда, у проведеном поступку је несумњиво утврђено да поступак увозног царињења предметне робе није правилно спроведен јер је висина увозних дажбина, због нетачног тј. погрешног пријављивања наименовања и тарифирања робе, утврђена погрешна. Наводи тужбе којима се оспорава правилност пренаименовања и претарифирања робе правилно су оцењени оспореним решењем као неосновани, а ту оцену са разлога датих у образложењу оспореног решења, суд прихвата у свему као правилну.

Због наведених разлога, налазећи да оспореним решењем није повређен закон на штету тужиоца, Врховни суд Србије је применом одредби члана 41. став 2. Закона о управним споровима, одлучио као у диспозитиву пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ СУДУ СРБИЈЕ У БЕОГРАДУ,

дана 24.10.2007. године, У.бр. 312/07

Записничар Председник већа-судија

Рајка Милијаш, с.р. Снежана Живковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

зж