Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
У 3608/04
09.02.2005. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду у већу састављеном од судија: Олге Ђуричић, председника већа, Љубодрага Пљакића и Слободана Милошевића, чланова већа, са саветником Врховног суда Миланком Алкалај, као записничарем, одлучујући у управном спору по тужби тужиље М. Н., против туженог Министарства финансија Републике Србије – Пореске управе – Регионални центар ... у ... бр. 438-233/2004 од 22.7.2004. године, у предмету утврђивања пореза на капитални добитак, у нејавној седници већа одржаној дана 9.2.2005. године, донео је

П Р Е С У Д У

Тужба се УВАЖАВА и ПОНИШТАВА решење Министарства финансија, Пореске управе – Регионални центар ... у ..., бр. 438-233/2004 од 22.7.2004. године.

О б р а з л о ж е њ е

Оспореним решењем одбијена је, као неоснована, жалба тужиље изјављена против решења Министарства финансија – Пореске управе – Регионални центар ... - Филијале ..., бр. 436-14-683/04 од 28.6.2004. године. Наведеним првостепеним решењем, тужиљи је утврђен порез на капитални добитак, остварен продајом акција "А" у износу од 29.663,64 динара.

Тужена тужбом оспорава законитост решења туженог органа због погрешно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене материјалног права и повреде правила поступка, указујући да је акције стекла по основу Закона о својинској трансформацији бесплатним уписом на основу радног стажа у првом кругу својинске трансформације, те сматра да у конкретном случају нема цене стицања акција, па самим тим нема места примени Закона о порезу на доходак грађана. Сматра да продајом акција није остварила капитални добитак и предлаже да суд тужбу уважи и поништи оспорено решење.

У одговору на тужбу тужени орган је остао при разлозима из оспореног решења и предложио је да се тужба одбије.

Након разматрања списа предмета, оцени навода тужба и одговора на тужбу, Врховни суд Србије је нашао да је тужба основана.

У поступку који је претходио доношењу оспореног решења, првостепени орган је на основу података из пореске пријаве коју је поднела тужиља, уговора о преносу акција, као и других података којима располаже пореска управа утврдио да је тужиља продајом акција "А" остварила приход, на који је обрачунао порез на капитални добитак у износу ближе означеном у диспозитиву првостепеног решења.

Међутим, у поступку утврђивања пореза на капитални добитак порески органи су повредили правила поступка. Ово са разлога, што из списа предмета и образложења оспореног решења произилази да је првостепено решење донето уз повреду начела саслушања странке у смислу одредби чл.9. и чл.133. Закона о општем управном поступку, те да је погрешно поступљено, када је донето у скраћеном поступку, применом одредбе чл.131. Закона о општем управном поступку. У списима предмета постоји записник о утврђивању пореза на капитални добитак бр.436-14-683/04 од 28.6.2004. године, на који се позива тужени орган у образложењу оспореног решења, али тај записник није потписан од стране тужиље, што указује на чињеницу да тужиља није учествовала у поступку. У списима нема доказа ни да је тужиљи достављен наведени записник, нити има доказа да је позивана ради учешћа у поступку.

Првостепени орган је доношењем првостепеног решења на наведени начин, поступио супротно и одредби чл.121. ст.1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији ("Службени гласник РС" бр. 80/02... 55/04) којом је прописано да, порески орган позива пореског обвезника да учествује у поступку канцеларијске контроле, као и да порески обвезник има право да на записник о извршеној контроли у року од три дана од дана пријема поднесе примедбе у смислу одредбе чл.122. ст.2. истог Закона.

По ставу Врховног суда Србије, у поступку утврђивања пореза на капитални добитак, порески орган не може донети решење, без учешћа странке у поступку пореског обвезника, у тзв. "скраћеном поступку" применом одредбе чл.131. Закона о општем управном поступку, већ претходно мора спровести посебан испитни поступак, у коме ће се предузети одређене радње, ради утврђивања одлучних чињеница, које су од значаја за утврђивање пореске обавезе и дати могућност странци да оспори и заштити своја права и интересе. Наиме, у тзв. "скраћеном поступку" се може решити одређена управна ствар непосредно само, ако су испуњени за то законом прописани услови, у складу са наведеном одредбом. То су по правилу случајеви у којима није потребно обављати посебне радње у поступку, ради утврђивања чињеница, јер су чињенице утврђене, опште познате или произилазе из захтева странке, службене евиденције органа или су чињенице и околности учињене вероватним, односно, када је прописом предвиђено да се ствар може решити на подлози чињеница и околности, које нису потпуно доказане, а решењем, које се доноси у скраћеном поступку, најчешће се удовољава захтеву странке. Обзиром да се у конкретном случају ради о поступку утврђивања пореза на капитални добитак у коме се утврђују, пре свега, чињенице и околности, које су од значаја за висину пореске основице – капиталног добитка, то је порески орган дужан да спроведе посебан поступак и омогући учешће странке, овде пореског обвезника, у ком поступку ће се изјаснити о свим чињеницама значајним за утврђивање пореске обавезе. На овакво поступање пореског органа у поступку утврђивања пореске обавезе, па и пореза на капитални добитак, упућују и одредбе чл.121. и 122. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, којима је прописано, да се и у случају канцеларијске контроле морају спровести одређене радње, уз учешће пореског обвезника, ради утврђивања битних чињеница, посебно када је спорна висина пореске обавезе.

Полазећи од напред изнетог, порески органи ће у поновном поступку, отклонити недостатке на које је указано овом пресудом и омогућити тужиљи да се изјасни о свим чињеницама и околностима од значаја за доношење решења у овој пореској ствари, а затим правилном применом закона, донети решење, имајући при том у виду, да су примедбе суда обавезне за тужени орган на основу чл.61. Закона о управним споровима.

Сагласно напред изнетом, Врховни суд Србије је на основу чл.41. ст.2. у вези чл.38. ст.2. Закона о управним споровима, одлучио као у диспозитиву пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ СУДУ СРБИЈЕ У БЕОГРАДУ

Дана 9.2.2005. године, У. 3608/04

Председник већа – судија

Олга Ђуричић, с.р.

Записничар

Миланка Алкалај, с.р.

За тачност отправка

СМ