Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
У 4172/07
06.12.2007. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: мр Јадранке Ињац, председника већа, Зоје Поповић и Јелене Ивановић, чланова већа, са саветником Љиљаном Петровић, као записничарем, решавајући у управном спору по тужби тужиоца "АА", коју заступа АБ, директор, против решења туженог Министарства финансија Републике Србије – Сектор за имовинско-правне послове, 07 бр. 46-00-00007/1998-07 од 30.3.2007. године, у предмету враћања имовине, у нејавној седници већа одржаној дана 06.12.2007. године, донео је

П Р Е С У Д У

Тужба СЕ ОДБИЈА.

О б р а з л о ж е њ е

Оспореним решењем одбијена је, као неоснована, жалба тужиоца "АА", изјављена на закључак Органа управе општине ВВ у Београду – Одељење за имовинско-правне послове број III-463-111/05 од 20.4.2005. године, а којим диспозитивом ожалбеног закључка је одбачен предлог "АА", за понављање поступка окончаног решењем Одељења за имовинско-правне послове општине ГГ у Београду, број: 463-45/02 од 10.3.2003. године, којим је одбијен захтев "АА", за повраћај имовине и то к.п. бр. 195 КЗУЛ 58 КО ГГ, кућиште, двориште и воћњак, повр. 868 м2, државна својина Републике Србије, кућа к. бр. 58, на к.п. бр. 195 ЗКУЛ 58 КО ГГ, државна својина корисника ГГ земљорадничко-набаљачке, потрошачке и кредитне задруге у ГГ и к.п. бр. 1346 КЗУЛ 478 КО ГГ, њива ''село'' повр. 3284 м2, државна својина РС, корисника Земљорадничко-набавно-продајне задруге у ГГ.

У поднетој тужби тужилац оспорава законитост решења туженог органа због погрешно утврђеног чињеничног стања и због погрешне примене материјалног права. Наводи да је произвољан став туженог на страни 3. оспореног решења, да тужилац није приложио ниједан нови доказ или чињеницу која би сама или у вези са већ изведеним и употребљеним доказима могла довести до другачијег решења. Сматра да је овај навод туженог произвољан и неоснован. Такође сматра да је првостепени орган донео закључак бр. III-463-111/05 од 20.4.2005. године, заснован на погрешно утврђеном чињеничном стању, са којих разлога тужилац предлаже Врховном суду да уважи тужбу и поништи оспорено решење туженог.

Тужени орган у одговору на тужбу, остајући при разлозима из образложења оспореног решења, предложио је да суд тужбу одбије, као неосновану.

По разматрању тужбе, одговора на тужбу и свих списа предмета ове управне ствари Врховни суд Србије је нашао да је тужба неоснована.

Из образложења оспореног решења и списа предмета ове управне ствари произлази да је оспорено решење донето у извршењу пресуде Врховног суда Србије У. бр. 7685/05 од 15.11.2006. године. Из списа предмета даље произлази да је "АА" поднела 28.2.2005. године, предлог за понављање поступка у смислу одредбе члана 239. тачка 1. и члана 242. Закона о општем управном поступку, наводећи да су решењем Одељења за имовинско-правне послове општине Вождовац у Београду, број: 463-45/02 од 10.3.2003. године, приказани нетачни искази који су измишљени после закључене расправе од 06.2.2003. године. Поступајући по наведеном предлогу, првостепени орган управе донео је ожалбени закључак јер је нашао да нису испуњени услови прописани одредбом члана 246. став 1. Закона о општем управном поступку, па је у складу са ставом исте законске одредбе, одлучио као у диспозитиву ожалбеног закључка.

Тужено Министарство је након разматрања списа предмета утврдило да је ожалбена одлука правилна и на закону заснована, са разлога што је увидом у списе утврђено да је предлог за понављање поступка поднет 28.2.2005. године, у смислу члана 239. тачка 1. и члана 242. Закона о општем управном поступку, те да је заснован на тврдњама да су у решењу бр. 463-45/02 од 10.3.2003. године, изнети нетачни искази, без прилагања нових доказа или чињеница које би саме или у вези са већ наведеним или употребљеним доказима довеле до другачијег решења у овој правној ствари.

Правилно је, по оцени Врховног суда Србије, одлучио тужени орган када је у поступку у коме није било повреде правила поступка одбио жалбу тужиоца налазећи да у проведеном поступку није повређен закон на штету тужиоца. Ово стога, што је одредбом члана 242. Закона о општем управном поступку, прописано да странка може тражити понављање поступка у року од једног месеца и то у случају из члана 239. тачка 1. – од дана када је могла изнети нове чињенице, односно употребити нове доказе. Како, у конкретном случају, тужилац такве чињенице, односно доказе није учинио вероватним, основано је налажење туженог да је правилна одлука првостепеног органа којим је одбачен предлог тужиоца за понављање поступка окончаног решењем Одељења за имовинско-правне послове општине Вождовац од 10.3.2003. године и да истим није повређен закон на штету тужиоца.

Суд је ценио наводе тужбе којима се оспорава законитост решења туженог органа, па је нашао да исти нису од утицаја на другачију оцену законитости оспореног решења. Ово стога, што је тужилац ове наводе истицао и у жалби, за које је тужени орган у образложењу оспореног решења дао довољне, чињеничне и правне разлоге, које као правилне и на закону засноване у свему прихвата и овај суд.

Са изнетих разлога, налазећи да су неосновани наводи тужбе да је оспореним решењем повређен закон на штету тужиоца, Врховни суд Србије је, на основу одредбе члана 41. став 2. Закона о управним споровима ("Службени лист СРЈ", бр. 46/96), одлучио као у диспозитиву ове пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ СУДУ СРБИЈЕ У БЕОГРАДУ,

дана 06.12.2007. године, У. 4172/07

Записничар, Председник већа - судија

Љиљана Петровић, с.р. мр Јадранка Ињац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

ЈК