Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
У 4360/04
08.06.2006. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Љубодрага Пљакића, председника већа, Драгана Скока и Душанке Марјановић, чланова већа, са саветником Јеленом Тишма-Јовановић, као записничарем, одлучујући по тужби тужиоца "АА", против тужене Владе Републике Србије, Београд, Немањина 22, коју заступа Републички јавни правобранилац, Београд, Немањина 26, ради поништаја тужене 14 број: 353-443/2003-01, од 2.9.2004. године, у предмету инспекцијске мере, у нејавној седници већа, одржаној дана 08.06.2006. године, донео је

П Р Е С У Д У

Тужба СЕ ОДБИЈА.

О б р а з л о ж е њ е

Оспореним решењем туженог органа одбијена је жалба тужицоа изјављена против решења Министарства здравља и заштите животне средине, Управе за заштиту животне околине, Одсека у Шапцу, број: 501-00168-1/2001-04, од 17.08.2001. године, којим је наложено тужиоцу да изврши санацију места удеса цистерне са бензином, као опасном материјом у власништву тужиоца, за чије је потребе бензин транспортован теретним возилом регистарске ознаке аа са придодатом цистерном регистарске ознаке вв и одлучено је да се санација места удеса изврши према пројекту овлашћене стручне организације.

Против наведеног решења тужилац је благовремено поднео тужбом, којом је покренуо овај управни спор, у којој оспорава законитост решења туженог и предлаже да се тужба уважи и поништи оспорено решење.

У одговору на тужбу тужени је у целости остао при разлозима из образложења свог решења и предложио је да се тужба одбије, као неоснована.

Испитавши законитост оспореног решења, након оцене навода тужбе, одговору на тужбу, образложења оспореног решења и списа ове управне ствари, Врховни суд Србије нашао је да је тужба неоснована, јер је оспорено решење донето од стране надлежног управног органа, без повреде правила псотупка, уз потпуно и правилно утврђено чињенично стање и правилном применом материјалног права.

У управном поступку утврђено је да је тужилац, путем ангажованог превозника "ББ", превозио свој моторни бензин из Рафинерије у ___ до својих бензинских пумпи у __ па је, дана 24.7.2001. године, око 13 часова, код села __, на путу __-__, дошло до саобраћајног удеса теретног возила тужиочевог превозника са другим теретним возилом, услед чега је дошло до хемијског удеса изливањем веће количине бензина на пут и околно земљиште, па је проузрокована опасност од загађивања подземних вода, како најближих индивидуалних бунара тако и градског изворишта "ВВ" из кога се пијаћом водом снабдева град __.

На основу ових чињеница правилно је првостепеним решењем наложено тужиоцу да изврши санацију места удеса – цистерне са бензином, као опасном материјом у власништву тужиоца, за чије је потребе бензин транспортован и да се санација изврши према пројекту овлашћене стручне организације, па је правилно и другостепено решење којим је одбијена жалба тужиоца као неоснована.

Основ за налагање извршене санације лица места постоји у одредби члана 28. став 2. Закона о заштити животне средине ("Службени гласник РС", бр. 66/91, 83/92 и 53/95), којом је прописано да ко загади земљиште испуштањем опасних и штетних материја дужан је да сноси трошкове рекултивације, односно санације земљишта и да плати накнаду за трајну промену намене земљишта у складу са законом.

Тужилац је у обавези да изврши санацију терена лица места јер је одговоран за штету која је настала у поменутом хемијском удесу, на основу одредбе члана 86. став 2. наведеног Закона, којом је предвиђено да у случају штете проузроковане удесом којим се угрожава, односно загађује животна средина, за штету одговара предузеће које је штету проузроковало, по начелима одговорности без кривице. Одговорност без кривице је одговорност за штету од опасне ствари, за коју је одговоран њен ималац, и одговорност за штету од опасне делатности, за коју одговара лице које се њоме бави. Моторни бензин несумњиво је опасна ствар по својим природним својствима, јер се ради о материји која је по својим физичким карактеристикама лако запаљива, а по својим хемијским карактеристикама отровна пошто представља опасност за загађивање природне околине. Тужилац је био власник моторног бензина који се након саобраћајног удеса разлио на коловозу и на околно земљиште, услед чега је наступила штета у виду загађења природне околине, па је као ималац опасне ствари одговоран за насталу штету, на основу одредбе члана 174. Закона о облигационим односима.

У тужби се тврди да је за наступелу штету од хемијског удеса, који се догодио приликом саобраћајног удеса од 24.7.2001. године, одговоран превозник моторног бензина, кога је тужилац ангажовао на основу ваљаног теретног уговора о превозу, чиме је превозилац преузео потпун ризик за наступелу штету у превозу. Ово се не може прихватити са разлога што се овај превозник не може сматрати трећим лицем, у смислу ослобађања од одговорности за штету од опасне ствари, јер је тужилац, као власник моторног бензина, ангажовао превозника за допремање бензина на бензинске пумпе у циљу његовог даљег промета у своју корист, а одредбом члана 177. став 5. Закона о облигационим односима прописано је да се не сматра трећим лицем лице којим се ималац послужио при употреби ствари. Сем овога, нема места за ослобођење тужиоца, као имаоца опасне ствари, од одговорности за насталу штету, јер тужилац у досадашњем поступку није доказао да је штета настала услед више силе или услед искључиве радње оштећеног или трећег лица, пошто је одредбом члана 177. став 1. и 2. Закона о облигационим односима прописано да се ималац опасне ствари ослобађа одговорности ако докаже да штета потиче од више силе или је настала искључиво радњом оштећеника или трећег лица.

Суд је ценио и остале тужбене наводе па је нашао да су без значаја јер нису довели до другачије оцене законитости оспореног решења туженог органа.

Налазећи да тужба није основана, овај Суд пресудио је, на основу одредбе члана 41. ст. 1. и 2. Закона о управним споровима, да се тужба одбија.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ СУДУ СРБИЈЕ У БЕОГРАДУ,

дана 08. 06. 2006. године, У. број 4360/04

Записничар Председник већа-судија

Јелана Тишма-Јовановић, с.р. Љубодраг Пљакић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

МЂ