Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
У 6667/06
29.06.2007. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Олге Ђуричић, председника већа, Обрада Андрића и Томислава Медведа, чланова већа, са саветником Врховног суда Биљаном Шундерић, као записничарем, решавајући у управном спору по тужби Предузећа "АА", кога заступа пуномоћник АБ, адвокат, против решења Минстарства финансија Републике Србије, Управе царина, Комисије за жалбе Управе царина 01/4 број У/II-397/06 од 23.10.2006. године, у предмету царинском, у нејавној седници већа одржаној дана 29.06.2007. године, донео је

П Р Е С У Д У

Тужба СЕ ОДБИЈА.

О б р а з л о ж е њ е

Оспореним решењем, одбијена је, као неоснована, жалба тужиоца изјављена против решења Царинанице ББ број УП-354/3-05 од 25.01.2006. године. Наведеним решењем првостепеног царинског органа, које је донето у смислу члана 105. став 5. Царинског закона у поновном поступку, измењени су подаци у рубрикама 31, 33 и 47 за робу из наименовања 01, 02 и 03 стављену у слободан промет по ЈЦИ УВ-4 број 20128 од 07.09.2004. године ЦИ Јавна складишта Суботица и утврђено је постојање обавезе плаћања износа од 108.284,79 динара на име мање плаћеног царинског дуга за робу стављену у слободан промет по предметној ЈЦИ УВ-4 у наименовању 01, 02 и 03, при чему је констатовано да је исти царински дуг наплаћен по решењу Царинарнице број УП-354/1-05 од 23.02.2005. године, због чега тужилац није обавезан да накнадно плати разлику мање плаћене царине за робу оцарињену по наведеној декларацији.

Тужбом којом је покренуо овај управни спор тужилац, преко пуномоћника, оспорава законитост решења туженог органа због повреда правила поступка, нетачно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, те погрешне примене материјалног права. Наводима тужбе указује да у конкретном случају није било места примени члана 105. Царинског закона, којим је прописан поступак накнадне контроле, с обзиром на то да Одељење ревизије није навело ниједну једину чињеницу која би указала на нетачност или непотпуност датих података, а што би представљало основ за измену коначног управног акта – ЈЦИ. Даље истиче да је поступањем на начин како су у предметном случају поступили

и првостепени и тужени царински орган, те мењањем мишљења, па чак и налаза утврђеног накнадном контролом, правни субјекат доведен у потпуну правну несигурност. Сматра такође да је тиме што је тужиоцу омогућен приговор на записник, тужиоцу само про форме омогућено учествовање у поступку, с обзиром на то да му није предочен одговор на питања постављена у том приговору. Истиче такође да уколико царински радник није био сигуран у свој став приликом прегледа робе и прихвата ЈЦИ у односу на сврставање робе која се царини, онда је био дужан да узме узорак робе и привремено утврди податке, што Царински закон прецизно прописује у одредбама чл. 95. до 101. тог Закона, у ком случају би тужилац поступио по коначном налазу и платио царинске дажбине, при чему не би трпео штету јер би таква роба у промету била оптерећена укалкулисаним и стварно плаћеним трошковима које је роба имала. Такође налази да је Царинарница приликом покретања поступка у конкретном случају требало да примени одредбе чл. 239. до 255. Закона о општем управном поступку. Напомиње такође да је првостепени орган пре решавања у поновном поступку одбио да изврши повраћај наплаћених дажбина по захтеву тужиоца иако је био у обавези да наплаћени износ са каматом врати тужиоцу по службеној дужности. Како са наведених и њима у вези других разлога ближе назначених у тужби налази да је оспореним решењем повређен закон на штету тужиоца, предлаже да суд тужбу уважи и поништи оспорено решење.

Тужени орган је у одговору на тужбу остао у свему при разлозима датим у образложењу оспореног решења и предложио да суд тужбу одбије.

Решавајући овај управни спор на основу чињеница утврђених у управном поступку на основу члана 38. став 1. Закона о управним споровима (''Службени лист СРЈ'', број 46/96) и испитујући законитост оспореног решења на основу члана 39. став 1. истог Закона, Врховни суд Србије је, оценом навода тужбе, одговора на исту и списа предмета ове управно-правне ствари, нашао да је тужба неоснована.

Правилно је поступио тужени орган када је оспореним решењем одбио, као неосновану, жалбу тужиоца, изјављену против решења првостепеног царинског органа од 25.01.2006. године налазећи да је то решење донето без повреде правила поступка, као и да је засновано на правилно утврђеном чињеничном стању и правилној примени материјалног права. Ово стога што из списа предмета несумњиво произлази да је у поступку који је претходио доношењу оспореног решења (и у ком поступку су отклоњени недостаци, односно повреде правила поступка на које повреде је указивано претходним решењима туженог од 13.05.2005. и 16.09.2005. године), првостепени царински орган несумњиво утврдио да је по ЈЦИ УВ-4 број 20128 од 07.09.2004. године роба стављена у слободан промет погрешно сврстана у тарифни став 8519.991299 са стопом царине 5% уместо исправно у тарифни став 8527.212000 Царинске тарифе са стопом царине 15%, с обзиром на то да се у конкретном случају не ради о уређајима само за репродукцију звука који се по царинској тарифи сврставају у тарифни став 8519, већ о радио пријемницима са уређајем за репродукцију звука који се правилно сврставају у тарифни став 8527. У образложењу донете одлуке, тужени орган је дао довољено разлога које у свему као правилне и на закону засноване прихвата овај суд, позивајући се при том на доказе који се налазе у списима овог предмета, фотокопије декларација поднетих од стране шпедиције "ББ", као и на Објашњење Управе царина 01/3 бр. Д-12495/1 од 30.9.2004. године; Комисијски записник Одељења за царинске истраге Царинарнице ББ 05/4-12 бр. Д-190 од 10.06.2005. године о накнадној контроли предметне документације извршеној у просторији подносиоца предметне декларације – Предузећа "ББ" – представништво у ББ, а по овлашћењу бр. 10/04 које се такође налази у списима предмета и на Записник Одељења за царинске исправе о извршеној накнадној контроли бр. Д-190/II од 28.11.2005. године.

Код свега напред изнетог, по оцени овог суда, правилно је закључивање туженог органа да је правилно поступио првостепени царински орган када је у смислу одредбе члана 105. став 5. Царинског закона а у поновном поступку и у извршењу решења Комисије за жалбе Управе царина број У/II-1054 од 16.09.2005. године донео ожалбено решење од 25.01.2006. године, којим је изменио податке у предметној ЈЦИ УВ-4 у наименовању 01, 02 и 03 и тужиоца обавезао на плаћање одређеног новчаног износа на име мање плаћеног царинског дуга, односно када је донео одлуку као у диспозитиву тог ожалбеног решења.

Суд је нарочито ценио наводе тужбе којима се указује да тужиоцу није омогућено адекватно учествовање у управном поступку, па налази да ови наводи нису основани. Ово стога што се у списима предмета налази Комисијски записник Одељења за царинске истраге Царинарнице Суботица 05/4-12 број Д-190 од 10.06.2005. године о накнадној контроли предметне документације извршеној у просторијама подносиоца предметне декларације – Предузећа "ББ" (по овлашћењу тужиоца број 10 ''04'' које се налази у списима овог предмета) и то у присуству одговорног лица, које је и потписало предметни записник, као и записник Одељења за царинске истраге о извршеној накнадној контроли бр. Д-190/II од 28.11.2005. године, који записник је доставаљен тужиоцу на изјашњење и на који записник се тужилац изјаснио својим поднеском од 08.01.2006. године који се такође налази у списима предмета, а које изјашњење је првостепени орган узео у обзир у поступку доношења ожалбеног решења.

Суд је ценио и остале наводе изнете у тужби и нашао да се њима не доводи у сумњу правилност и законитост оспореног решења, па како су исти истицани и у жалби и као такви правилним закључивањем туженог оцењени као неосновани, то овом пресудом разлози за њихову оцену нису посебно образлагани.

Са напред наведених разлога, налазећи да оспореним решењем није повређен закон на штету тужиоца, Врховни суд Србије је на основу члана 41. став 2. Закона о управним споровима, решио као у диспозитиву ове пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ СУДУ СРБИЈЕ У БЕОГРАДУ,

дана 29.06.2007. године, У.6667/06

Записничар, Председник већа-судија,

Биљана Шундерић, с.р. Олга Ђуричић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

РС