Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
У 8016/05
16.06.2006. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: мр Јадранке Ињац, председника већа, Боривоја Буњевачког и Зоје Поповић, чланова већа, са саветником Љиљаном Петровић, као записничарем, решавајући у управном спору по тужби тужиље АА, коју заступа адвокат АБ, против оспореног решења туженог Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Републике Србије број 570-03-00515/2005-14 од 10.10.2005. године, у предмету одржавања личних односа са малолетним дететом, након одржане нејавне седнице већа на дан 16.06.2006. године, донео је

П Р Е С У Д У

Тужба СЕ ОДБИЈА.

О б р а з л о ж е њ е

Оспореним решењем туженог, одбијена је, као неоснована, жалба тужиље изјављена преко пуномоћника АВ, адвоката, на решење Градског центра за социјални рад у Београду, Одељење ___, број 56042-934/2005 од 21. 06. 2005. године, а којим решењем је одређено да ће се лични контакт између малолетног детета ББ. и оца ВВ. одвијати сваког петка у периоду од 10,00 – 18,00 часова. Ставом два диспозитива решења одређено је да ће отац ВВ преузимати малолетног ББ у 10,00 часова у просторијама Градског центра за социјални рад у Београду, Одељење __ и враћати дете на исто место у 18,00 часова. Ставом три диспозитива решења одређено је да је мајка малолетног ББ, АА, дужна да доведе дете у просторије Одељења ___ у 09,45 часова и преузме га у 18,05 часова. Ставом четири диспозитива решења одређено је да у случају оправдане спречаности мајке АА да доведе дете, иста је у обавези да ангажује одговарајућу особу која би малолетног ББ довела у просторије Центра и преузела га из истих, након виђења са оцем. Ставом пет диспозитива решења одређено је да се овим решењем ставља ван снаге решење овог Одељења број 56042-268 од 19.05.2004. године.

У поднетој тужби преко пуномоћника тужиља оспорава законитост решења туженог органа истичући да је исто донето противно интересима малолетног детета. Наводи да се из списа овог управног предмета може несумњиво закључити да је мајка малолетног детета овде тужиља у обавези да сваког петка малолетно дете необезбеђеним превозом од ГГ до ДД превезе, да сачека у Центру 08,00 сати док отац буде држао малолетно дете код себе, па да га затим такође необезбеђеним превозом врати из ДД у ГГ. Тужиља нема своје путничко возило, притом наводи да не постоји међуградски превоз који би се уклопио у време које је наведено у решењу Центра за социјални рад из ___, тако да оспорено решење представља неку врсту казне за тужиљу из разлога који су познати само Центру за социјални рад из ___. Предлаже да Врховни суд Србије тужбу уважи и оспорено решење поништи.

Тужени орган у одговору на тужбу, остао је у свему при разлозима изнетим у образложењу оспореног решења и предложио да Врховни суд Србије тужбу одбије, као неосновану.

По оцени навода тужбе, одговора на тужбу и свих списа ове управне ствари, Врховни суд Србије је нашао:

Тужба је неоснована.

Оцењујући законитост оспореног решења, Врховни суд Србије налази да истим није повређен закон на штету тужиље. Ово стога што из списа предмета несумњиво произлази да је у поступку по жалби утврђено да је мал. ББ из ___ рођен ____. године у ванбрачној заједници ВВ и АА. По престанку ванбрачне заједнице родитеља мал. ББ поверен је на даљу бригу и старање мајци и уређен је начин одржавања личних односа детета са оцем решењем првостепеног органа број 0017-560/4-45/02 од 15.11.2002. године које је другостепени орган, поступајући по жалби АА, поништио у делу који се односи на виђење детета са оцем и у том делу га вратио првостепеном органу на поновни поступак и одлучивање.

Првостепени орган је у поновном поступку, решењем број 0017-560/4-38/02 од 02. 07. 2003. године, уредио начин виђења детета и оца у просторијама Градског центра за социјални рад у Београду, Одељења ___, уторком од 11,00 до 12,00 часова, уз присуство стручног радника. Исти орган је решењем број 560/4-54, од 27.01.2004. године, одбио захтев ВВ за измену одлуке о поверавању малолетног детета оцу као неоснован и истовремено је одлучено да ће се лични односи малолетног ББ и оца у наведеном периоду одвијати сваког уторка од 11,00 до 12,00 часова у присуству стручних радника Одељења ___. Првостепени орган је, поступајући по службеној дужности у поступку измене одлуке о виђењу детета и оца, одлучио решењем 56042-268/2004 од 19.05.2004. године да дете и отац проводе заједно једанпут недељно, наизменично суботом и недељом време од 10,00 до 14,00 часова, са обавезом оца да преузима дете испред куће у којој дете живи са мајком и враћа га на исто место, и обавезу мајке да припреми дете за боравак у породици оца. Поступак окончан у првом степену ожалбеним решењем, за измену модела виђења детета и оца, покренут је по службеној дужности, а из списа предмета се види да је отац поднео захтев за измену решења о виђењу са дететом 19. 04. 2005. године. Пред првостепеним органом саслушани су родитељи на записник, прибављена мишљења стручних радника (психолога, педагога и социјалног радника), тимски закључак од 14.06.2005. године те је одлучено ожалбеним решењем.

У поступку по жалби, прибављено је мишљење стручног тима другостепеног органа, на основу којег је закључено да је ожалбена одлука, о начину одржавања личних односа оца са малолетним дететом правилно опредељена, на закону заснована и у складу са правилима поступка, и да штити најбоље интерес детета. Другостепени орган налази на основу анализе досадашњег понашања оба родитеља да је отац наставио да показује аутентично истрајно интересовање за дете, а да је мајка наставила да манипулише здравственим стањем детета, да је непоуздана и да даје нетачне податке о адреси становања или се са дететом склања "у време када су термини за контакте", па онда виђење и не може да се реализује. С обзиром на то да у протеклом периоду отац није успео, да по решењу од 19.05.2004. године малолетног ББ поведе у своје домаћинство, правилна је, по налажењу туженог, процена стручног тима да треба адекватније одговорити на потребе детета за контактима са оцем и енергичније приступити заштити његовог најбољег интереса. Процену првостепеног органа која је окончана ожалбеном одлуком да се контакти оца и детета уреде по новом моделу сваког петка у периоду од 10,00 до 08.00 часова са преузимањем и враћањем детета у просторијама Одељења ____, стручни радници органа старатељства су адекватно образложили интересом детета да се контакти што хитније реуспоставе и врате на ниво стабилне и квалитетне међусобне реализације, која је до сада опструкцијом мајке изгубила на квалитету, а сам дечак показује отпор ка одласцима код оца, што у претходном периоду није био случај. Са наведеног, а сходно члану 230. став 1. Закона о општем управном поступку, тужени је одлучио као у диспозитиву оспореног решења.

Са наведеног и по налажењу Врховног суда Србије, правилно је тужени поступио када је оспореним решењем одбио као неосновану жалбу тужиље с обзиром на већ претходно правилно наведене разлоге туженог, а имајући у виду одредбу и члана 131. став 1, 2. и 3. Закона о браку и породичним односима ("Службени гласник СРС", бр. 22/80, 11/88 и "Службени гласник РС", број 22/93, 25/93...46/95 и 29/01), којом је прописано да ако дете не живи у заједници са родитељима или са једним од њих, родитељи ће се споразумети о начину одржавања личних односа са дететом, у случају спора одлуку о томе доноси орган старатељства, који може поново да уреди начин одржавања личних односа родитеља са децом ако то захтевају промењене прилике, без обзира да ли је о томе раније одлучивао суд или орган старатељства, а да се одржавање личних односа деце са родитељима може ограничити или привремено забранити само ради заштите здравља и других важних интереса деце.

Са напред изнетог налазећи да оспореним решењем није повређен закон на штету тужиље, Врховни суд је применом одредби члана 41. став 2. Закона о управним споровима ("Службени лист СРЈ" број 46/96), одлучио као у диспозитиву ове пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ СУДУ СРБИЈЕ У БЕОГРАДУ

Дана 16.06.2006. године, У. 8016/05

Записничар Председник већа-судија

Љиљана Петровић, с.р. мр Јадранка Ињац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

МЂ