Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
У 8246/05
29.11.2006. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Милене Саватић, председника већа, Наде Кљајевић и Јелене Ивановић, чланова већа, са саветником Маријаном Тафра-Мирков, као записничарем, решавајући у управном спору по тужби тужиоца Предузећа "АА", које заступа АБ, адвокат против решења Министарства финансија Републике Србије, Управе царина, Комисије за жалбе Управе царине 01/11 бр. 1184 од 3.10.2005. године, у предмету царине, у нејавној седници већа одржаној дана 29.11.2006. године, донео је

П Р Е С У Д У

Тужба СЕ УВАЖАВА и ПОНИШТАВА решење Министарства финансија Републике Србије, Управе Царина, Комисије за жалбе Управе царина 01/11 бр. У/II 1184 од 3.10.2005. године.

О б р а з л о ж е њ е

Оспореним решењем одбијена је, као неоснована жалба тужиоца поднета против решења Царинарнице Суботица бр. УП. 1107/1-05 од 4.7.2005. године, којим су на основу члана 105. тачка 5. Царинског закона (''Службени гласник РС'' бр. 73/03) измењени, одговарајући подаци у ЈЦИ УВ-4 бр. 2378 од 26.2.2005. године ЦЈ Јавна складишта Суботица и тужилац обавезан да плати износ од 147.243,87 динара на име мање плаћеног царинског дуга за робу стављену у слободан промет по предметном царинском документу.

Тужилац тужбом оспорава решење туженог због погрешно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене закона и повреде правила поступка, па предлаже да се поништи. Наводи да је поступак увозног царињења правоснажно окончан на основу правилно пријављених и (од стране царинских органа прегледане робе и документације) утврђених података, те не постоје услови за измену проведеног поступка и царинског документа. Истиче да не постоје услови из члана 105. став 5. Царинског закона за претарифирање робе, јер је ово у проведеном поступку утврђено од стране царинске службе, па се евентуално погрешно тарифирање не може подвести под случај постојања неистинитих или непотпуних података, већ под случај погрешно примењених царинских прописа. Тврди да је роба правилно тарифирана и да представља машину за млекарство, односно припадајући део нужне опреме за млекарство а не танк. У вези са овим позвао се на мишљење ПК "ББ", те ПК "ВВ", а понудио је и достављање других доказа за основаност својих тврдњи. Указао је и то да се оспорено решење само позива на мишљење Европске уније, без детаљнијих навода о томе.

Тужени орган изјашњавајући се на наводе тужбе, у свом одговору на тужбу, у свему је остао при разлозима из оспореног решења и предложио да суд тужбу одбије као неосновану.

Након оцене навода тужбе, разлога оспореног решења, те одговора на тужбу, као и целокупних списа предмета ове управне ствари, а у смислу члана 39. став 1. Закона о управним споровима ('''Службени лист СРЈ'' бр. 46/96), Врховни суд Србије је нашао да је тужба основана.

Према стању списа предмета Царинарница Суботица је након накнадне контроле увоза робе стављене у слободан промет по предметном царинском документу у тужиочевим пословним просторијама, уз учешће тужиочевог одговорног лица, о чему је сачињен записник, утврдила да оцарињена роба није правилно тарифирана. Наиме, увидом у проспект увезене робе, тј. каталог, фактуру и CMR утврђено је да се ради о машини за расхлађивање млека, а не о машини за млекарство, због чега је применом члана 105. став 5. Царинског закона извршила измене одговарајућих података у царинском документу, те према овима извршила нов обрачун царине и обавезала тужиоца да је плати.

По оцени суда, основано тужилац тужбом оспорава законитост оспореног решења јер су у проведеном поступку учињене неправилности, које тужени својим решењем није отклонио, са којих разлога оспорено решење није правилно.

Пре свега, записници на које се органи позивају за чињеничну основу одлуке не сведоче о чињеничном стању увезене робе, јер је овимa, како је то у записнику од 13.1.2005. године и наведено, тужиоцу само предочено да постоји могућност да се увезена роба сврстава у други тарифни број од оног пријављеног; а у записнику од 21.6.2005. године је наведено да ће бити покренут поступак накнадне контроле и наплате мање плаћених увозних дажбина, као и прекршајни поступак, док за другачије тарифирање оцарињене робе нису наведени никакви разлози. Осим ових записника у списима предмета не постоје други докази о томе да је другачије чињенично стање од оног утврђеног у царинском документу уз учешће тужиоца као увозника робе. За мишљење стручне службе туженог не постоје докази да је уручено тужиоцу, а мишљење Европске уније, на које се тужени у оспореном решењу позива (ако је то мишљење прилог мишљења стручне службе туженог), није преведено на српски језик. Што се тиче позивања решења првостепеног органа на рачун, у овоме није наведен податак о тарифирању робе, а у CMR је наведен тарифни број како је и пријављен у ЈЦИ. Обзиром на овакво стање списа предмета суд налази да су у проведеном поступку учињене повреде из члана 105. став 5. Царинског закона, као и члана 4. Правилника о начину спровођења радњи и мира у поступку контроле прихваћене декларације (''Службени гласник РС'' бр. 53/04) према којем царински орган о спровођењу контроле обавештава деклеранта, а који пропис се примењује, сагласно ставу 7. напред наведеног члана закона.

Суд је ценио наводе тужбе којима се оспорава право царинарнице да врши накнадну контролу извршеног увоза па налази да ови нису основани. Ово стога јер је одредбом члана 105. Царинског закона царинарница овлашћена да врши накнадну контролу декларације.

Са напред изнетог, налазећи да је оспореним решењем повређен закон на штету тужиоца, суд је тужбу уважио и на основу члана 41. став 2. ЗУС-а у вези члана 38. став 2. истог Закона одлучио као у диспозитиву пресуде, стим што су примедбе суда а сагласно одредби члана 61. ЗУС-а, обавезни за тужени орган.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ СУДУ СРБИЈЕ У БЕОГРАДУ

Дана 29.11.2006. године, У. 8246/05

Записничар, Председник већа-судија,

Маријана Тафра-Мирков, с.р. Милена Саватић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

МС