Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
У 938/07
15.08.2007. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: мр Јадранке Ињац, председника већа, Јелене Ивановић и Наде Кљајевић, чланова већа, са саветником суда Вером Маринковић, као записничарем, решавајући у управном спору по тужби тужиље АА, против решења туженог Министарства финансија Републике Србије, 07 број 463-02-00251/2001 од 27.12.2006. године, са заинтересованим лицима Дирекцијом за развој и изградњу општине Врање у Врању и Општином Врање, коју заступа Општински јавни правобранилац, у предмету изузимања неизграђеног градског грађевинског земљишта, у нејавној седници већа одржаној дана 15.8.2007. године, донео је

П Р Е С У Д У

Тужба СЕ УВАЖАВА и ПОНИШТАВА решење Министарства финансија Републике Србије, 07 број 463-02-00251/2001 од 27.12.2006. године.

О б р а з л о ж е њ е

Оспореним решењем туженог одбијена је, као неоснована, жалба тужиље изјављена на решење Секретаријата за урбанизам и имовинско-правне послове општине Врање број 463-150/02-06 од 14.03.2006. године, којим решењем је изузето неизграђено градско грађевинско земљиште са дела кат. парцеле аа уписане у Пл.број вв КО КК, површине __ м2, у мерама и границама ближе описаним у диспозитиву ожалбеног решења, из поседа ранијег власника АА у корист и за потребе ЈП Дирекције за развој и изградњу општине Врање у Врању, ради реализације ББ.

Тужиља благовремено поднетом тужбом побија законитост оспореног решења туженог органа са свих законом прописаних разлога из одредбе члaна 10. став 1. тач. 1. и 3. Закона о управним споровима и предлаже да суд исту уважи и оспорено решење поништи.

Тужени орган у одговору на тужбу, остајући при разлозима из образложења оспореног решења, предложио је да суд исту одбије.

Након оцена навода тужбе и одговора на тужбу, те списа предмета ове управне ствари, Врховни суд Србије је нашао да је тужба основана.

Из списа предмета произилази да је тужени орган оспорено решење донео применом одредбе члана 17. и 59. Закона о државној управи ("Службени гласник РС", број 79/05) и члана 215. Закона о општем управном поступку ("Службени лист СРЈ", бр. 33/97 и 31/01).

По налажењу Врховног суда Србије, овај спор се за сада не може расправити због тога што су у проведеном управном поступку повређена правила поступка из одредбе члана 196. став 3. Закона о општем управном поступку ("Службени лист СРЈ", бр. 33/97 и 31/01) и члана 201. став 1. истог Закона, што је било од утицаја на решавање ове управно-правне ствари. Наиме, одредбом члана 196. став 3. наведеног Закона изричито је прописано да писмено решење, између осталог, садржи потпис службеног лица, док је одредбом члана 201. став 1. истог Закона прописано да решење потписује службено лице које га доноси. Међутим, из садржине оспореног решења произилази да је као службено лице које га доноси означен ГГ, помоћник министра, при чему у уводу решења није означен број и датум овлашћења којим је то лице овлашћено за његово потписивање.

Са изнетих разлога, Врховни суд Србије је применом одредбе члана 41. ст. 1. и 2. Закона о управним споровима ("Службени лист СРЈ", број 46/96) у вези члана 38. став 2. истог Закона, решио као у диспозитиву пресуде. Стога ће тужени орган у поновном поступку отклонити недостатке у доношењу оспореног решења, на тај начин што ће поступити по примедбама суда у погледу поступка из образложења ове пресуде, а којим је везан у смислу одредбе члана 61. истог Закона.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ СУДУ СРБИЈЕ У БЕОГРАДУ

дана 15.8.2007. године, У. 938/07

Записничар, Председник већа - судија

Вера Маринковић, с.р. мр Јадранка Ињац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

ЈК