Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Прев 326/07
19.03.2008. година
Београд

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Стојана Јокића, председника већа, Михаила Рулића, Николе Станојевића, Слободана Спасића и Слободана Дражића, чланова већа, у привредном спору тужиоца "АА", чији је пуномоћник АБ, адв., против туженог "ББ", чији је пуномоћник БА, адв., одлучујући о ревизији туженог, против решења Вишег трговинског суда, са седиштем у Београду Пж.бр.5672/06 од 16.2.2007. године, у седници већа одржаној 19.3.2008. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДАЈУ СЕ решење Вишег трговинског суда, са седиштем у Београду Пж.бр.5672/06 од 16.2.2007. године и решење Трговинског суда у Београду П.бр.3047/99 од 10.5.2006. године и предмет враћа на поновно суђење другом судији појединцу првостепеног суда.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Трговинског суда у Београду П.бр.3047/99 од 10.5.2006. године одбачен је предлог туженог за понављање поступка.

Виши трговински суд са седиштем у Београду је решењем Пж.бр.5672/06 од 16.2.2007. године одбио као неосновану жалбу туженог и потврдио поменуто првостепено решење.

Благовременом и дозвољеном ревизијом изјављеном преко пуномоћника адвоката, тужени побија правноснажно другостепено решење због битних повреда поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући ревизију туженог на начин прописан чл.399. у вези са чл.412. ст.1. и 5. Закона о парничном поступку, ревизијски суд одлучује као у изреци из следећих разлога:

Из списа произилази да је пресудом Привредног суда у Београду П.бр.3047/99 од 20.12.2001. године, која је потврђена пресудом Вишег трговинског суда, са седиштем у Београду Пж.бр.2772/02 од 7.6.2002. године у ставу првом изреке обавезан тужени да преда тужиоцу одређене покретне ствари; ставом другим је констатовано да је тужба повучена у погледу захтева за накнаду штете у износу од 500.000,00 динара са каматом; ставом трећим је обавезан тужени да плати тужиоцу 51.757,90 динара на име повраћаја датог са каматом по Закону о висини стопе затезне камате а ставом четвртим је одлучено да свака с странка сноси своје трошкове парничног поступка.

Тужени је поднео предлог за понављање поступка 28.7.2005. године са позивом на чл.422. тач.9. ЗПП док је поднеском од 29.7.2005. године тужени поднео захтев за изузеће судије ВВ од поступања у предмету П.бр.3047/99, позивајући се на чл.66. ст.1. тач.5. Закона о парничном поступку јер је против власника и директора туженог, судија ВВ поднео кривичну пријаву за дело клевете из става 3. чл.92. КЗ РС које се односи на опште мишљење које је оснивач и законски заступник туженог навео у кривичној пријави поднетој против судије ВВ, везано за његово поступање у предмету П.бр.3047/99. Поводом захтева за изузеће – искључење, судија ВВ је дао писмену изјаву 26.8.2005. године, да је Јавни тужилац по службеној дужности покренуо претходни кривични поступак против власника и директора туженог, а не по захтеву њега – судије, као оштећеног, а што значи да између њега и власника и директора туженог не постоји никакав сукоб интереса, јер се кривични поступак води у јавном интересу, по захтеву јавног тужиоца и за кривично дело које се гони по службеној дужности а не у приватном интересу судије.

Како је решењем председника Трговинског суда у Београду од 9.11.2005. године одбијен захтев туженог за искључење и изузеће судије ВВ од поступања у предмету П.бр.3047/99 то је исти судија решењем П.бр.3047/99 од 16.11.2005. године одбацио предлог туженог за понављање поступка као неуредан а Виши трговински суд са седиштем у Београду, решавајући по жалби туженог, решењем Пж.14.450/05 од 22.3.2006. године је укинуо наведено решење првостепеног суда и предмет вратио на поновни поступак.

Трговински суд у Београду, са поступајућим судијом ВВ, решењем од 10.5.2006. године је поново одбацио предлог туженог за понављање поступка, против којег је тужени поднео жалбу и навео да је у децембру 2005. године Други општински суд у Београду, прихватио оптужни предлог К.бр.1270/05 поднет од стране Јавног тужилаштва, где је оштећени судија ВВ за кривично дело клевета, док је 28.4.2006. године судија ВВ као оштећени, преко свог пуномоћника обавестио суд да преузима кривично гоњење, због чега је у смислу чл.67. ст.1. а у вези са чл.66. ст.1. тач.5. ЗПП, био дужан по пријему другостепеног решења да прекине сваки рад у овом предмету и обавести вршиоца дужности председника првостепеног суда, који ће му одредити замену, те по туженом – жалиоцу поступање судије ВВ под наведеним околностима у овом предмету представља битну повреду одредаба парничног поступка.

Решавајући о жалби туженог другостепени суд је донео решење којим је одбио жалбу туженог као неосновану и потврдио првостепено решење иако је поступајући судија у међувремену од 28.4.2006. године, преузео као оштећени кривично гоњење за кривично дело клевете против окривљеног ГГ власника и законског заступника туженог.

Општом процесном нормом из чл.2. Закона о парничном поступку, предвиђено је да странке имају право на закониту, једнаку и правичну заштиту својих права, али ово начело није остварено у конкретном предмету код чињенице да је поступајући судија као оштећени преузео кривично гоњење власника и законског заступника туженог и између њих постоји сукоб интереса а што је разлог за искључење поступајућег судије у вршењу судијске дужности у смислу чл.66. ст.1. тач.5. и предузимања мера из чл.67. ст.1. Закона о парничном поступку.

Како је другостепени суд потврдио решење првостепеног суда донето у поступку у којем је судио судија који је по закону морао бити изузет, нашта другостепени суд пази по службеној дужности у смислу чл.372. ст.2. Закона о парничном поступку и тиме није санкционисао пропуст првостепеног суда, који је учинио битну повреду поступка из чл.361. ст.2. тач.1. ЗПП, због чега су нижестепене одлуке укинуте.

С тога ће у поновном поступку одлуку о предлогу за понављање поступка донети други судија појединац првостепеног суда.

Са изнетог, на основу чл.406. ст.1. у вези са чл.412. ст.5. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Стојан Јокић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

дм