Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Кж I 431/05
10.05.2005. година
Београд

 

У ИМЕ НАРОДА

 

 

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Драгише Ђорђевића, председника већа, Слободана Рашића и Невенке Важић, чланова већа, са саветником Александром Симић, записничарем, у кривичном предмету против окривљеног АА, због кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 245. став 3. ОКЗ-а, решавајући по жалби браниоца окривљеног АА, изјављеној против пресуде Окружног суда у Београду К бр. 1353/03 од 09.12.2004. године, у седници већа одржаној дана 10.5.2005. године, донео је

 

П Р Е С У Д У

 

 

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, а пресуда Окружног суда у Београду К бр. 1353/03 од 09.12.2004. године, ПОТВРЂУЈЕ.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Првостепеном пресудом окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 245. став 3. ОКЗ, па га је суд применом наведеног законског прописа и одредби чланова 5., 33., 39. и 41. ОКЗ-а осудио на новчану казну у износу од 20.000,00 динара коју је дужан да плати у року од 15 дана од правноснажности пресуде, а уколико се новчана казна не би могла наплатити ни принудним путем биће замењена казном затвора, тако што ће се за сваких започетих 200,00 динара новчане казне урачунати један дан затвора.

 

На основу члана 245. став 5. ОКЗ-а, од окривљеног је одузета опојна дрога марихуана у количини од 1,59 грама, која се има уништити.

 

Окривљени је обавезан да суду на име паушала плати износ од 5.000,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде.

 

Против наведене пресуде жалбу је изјавио бранилац окривљеног Радојчић Ненад због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Врховни суд преиначи првостепену пресуду и окривљеном изрекне судску опомену.

 

Републичко јавно тужилаштво је дописом Ктр. Ι бр. 563/05 од 05.4.2005. године предложило да Врховни суд жалбу браниоца окривљеног одбије као неосновану, а првостепену пресуду потврди.

 

Врховни суд је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

 

Жалба је неоснована.

 

Првостепена пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, нити повреде кривичног закона, а на које Окружни суд као другостепени поводом жалбе у смислу члана 380. ЗКП-а, пази по службеној дужности.

 

Врховни суд налази да се неосновано жалбом браниоца окривљеног побија првостепена пресуда у делу одлуке о кривичној санкцији.

 

Наиме, по налажењу Врховног суда првостепени суд је правилно утврдио све околности из члана 41. ОКЗ-а, које су од утицаја на избор, врсту и висину кривичне санкције, па је тако од олакшавајућих околности на страни окривљеног ценио да се ради о младом човеку, стално запосленом, потпуно признање извршења кривичног дела, изражено кајање и спремност да не чини нова кривична дела, док отежавајућих околности на страни окривљеног није нашао, па је правилном применом законских одредби окривљеног осудио на новчану казну, као у изреци побијане пресуде.

 

И по оцени Врховног суда овако одмерена новчана казна у складу је са степеном друштвене опасности дела и кривичне одговорности окривљеног као учиниоца и са истом ће се у потпуности остварити сврха кажњавања прописана чланом 33. ОКЗ-а, па је следствено томе неприхватљив предлог из жалбе браниоца окривљеног за изрицање окривљеном судске опомене, а тим пре што се у овој жалби не наводи ни једна околност коју првостепени суд није ценио приликом одмеравања казне окривљеном, а која би била од значаја за исту.

 

Стога је жалба одбијена као неоснована.

 

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 388. ЗКП-а, Врховни суд је донео одлуку као у изреци пресуде.

 

 

Записничар, Преседник већа – судија,

Александра Симић, с.р. Драгиша Ђорђевић, с.р.

 

 

За тачност отправка

вс