Против правноснажне пресуде донете у другом степену, ревизију је благовремено изјавио тужени због битне повреде процесних одредаба и погрешне примене материјалног права.

Тужилац је дао одговор на ревизију и тражио трошкове на име састава одговора на ревизију увећане за судске таксе.

Умешач на страни тужиоца је дао одговор на ревизији и тражио трошкове на има састава одговора на ревизију.

Врховни суд је испитао побијану пресуду у смислу одредбе члана 408. ЗПП и закључио да ревизија туженог није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а ревизијом се не указује на битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП учињене у поступку пред другостепеним судом.

Према утврђеном чињеничном стању, 11.09.2009. године, закључен је уговор о дугорочном динарском кредиту са валутном клаузулом између НЛБ Банке АД Београд, као даваоца кредита и ,,Млин Звезда” ДОО Оџаци, кога је заступао тужени АА, директор, као корисник кредита. Уговором је одобрен дугорочни кредит у динарској противвредности од 322.000 евра са роком отплате од 36 месеци. Уредно измирење кредита од стране корисника кредита је престало у јануару 2010. године, па је, због неплаћања, банка 19.05.2011. године, прогласила цео кредит доспелим када је салдо дуга по главници износио 210.065,70 евра. Решењем Привредног суда у Сомбору Ст 136/12 од 07.03.2012. године, покренут је претходни стечајни поступак над ,,Млин Звезда” Оџаци. Дана 19.06.2012. године, закључен је Споразум о регулисању дуга број 952-02-1096/12 између НЛБ Банке Београд и туженог АА, као јемца, ,,Млин Жито Миљко” ДОО Оџаци, као заложног дужника и ,,Млин - Звезда”, као дужника, којим су се уговорне стране сагласиле, између осталог, да је укупан дуг дужника на дан иницирања продаје заложне имовине 221.089,55 евра, да је тужени преузео дуг и обавезује се да га измири по уговореној динамици. Решењем Привредног суда у Сомбору од 21.09.2012. године, стављено је ван снаге решење од 25.06.2012. године о отварању и затварању стечајног поступка над Млин Звезда ДОО Оџаци па је обустављен претходни стечајни поступак по решењу од 07.03.2012. године због непостојања услова за његово спровођење. Обавештењем од 15.08.2016. године, НЛБ Банка АД Београд је сходно дужности из члана 42а. став 4. и 5. Одлуке о управљењу ризицима банке обавестила НБС, Сектор за контролу пословања банаке Београд о намери уступања потраживања, као и процени утицаја уступања потраживања које ће банка остварити уступањем потраживања пријемнику. Уговор о уступању потраживања уз накнаду је закључен 21.09.2016. године, између НЛБ Банке АД Београд као уступиоца и НЛБ Србија ДОО Београд као пријемника, којим је пренето потраживање банке из уговора о дугорочном динарском кредиту са валутном клаузулом у висини од 299.548,94 евра, који се састоји од дуга по главници од 154.176,88 евра и 145.372,06 евра по основу камате заједно са овим споредним правима и инструментима обезбеђења. Обавештењем од 26.09.2016. године, НЛБ Банка АД Београд је доставио ,,Млин - Звезда” ДОО Оџаци уговор о уступању потраживања од 21.09.2016. године. У складу са тачком 42а став 8. Одлуке о управљању ризицима банке известила је НБС Сектор за контролу пословања банка Београд о закључењу уговора о уступању потраживања. Од закључења Споразума о регулисању дуга 19.06.2012. године, до закључења уговора о уступању потраживања уз накнаду 21.09.2016. године, корисник кредита је платио 55.888,82 евра, па је на тај дан салдо дуга износио укупно 154.176,88 евра. Решењем Привредног суда од 18.04.2017. године, отворен је стечајни поступак над ,,Млин - Звезда” ДОО Оџаци. Закључком о исправци коначне листе утврђеног потраживања од 14.03.2018. године, потраживање тужиоца у износу од 37.927,172,06 динара је у целости признато као необезбеђено и сврстано у трећи исплатни ред. Дана 23.11.2017. године, стечајни управник доставио је извештај да стечајни дужник нема никакву имовину, па је решење АПР од 06.06.2018. године, избрисан из регистра привредних субјеката. У периоду од закључења уговора о уступању потраживања уз накнаду 21.09.2016. године до отварања стечајног поступка Ст 4/17 од 18.04.2017. године, салдо дуга је остао непромењен у износу од 154.176,88 евра. Према налазу и мишљењу судског вештака 20.06.2012. године, када је закључен споразум о регулисању дуга, након уплате од 2.500 евра, као услова за закључење уговора, дуг по дугорочном динарском кредиту са валутном клаузулом износио је на име доспеле неплаћене главнице 210.065,70 евра, на име доспеле неплаћене редовне камате 8.523,85 евра и на име обрачунате затезне камате 0,00 евра, укупно 218.589,55 евра. У споразум о регулсиању дуга није ушла затезна камата за период од 19.05.2011. године, када је кредит проглашен доспелим до 20.06.2012. године. Остатак дуга од 218.589,55 евра заокружен је на 218.600 евра и дефинисано његово плаћање кроз 59 рата по 2.000 евра и последњу 60. рату од 106.000 евра. У периоду од доспећа прве рате 06.06.2012. године до доспећа последње рате 06.07.2017. године, у складу са споразумом о регулисању дуга укупно је доспело на наплату 218.600 евра од ког износа је измирено 64.412,67 евра, па је на дан 06.06.2017. године укупан дуг 154.187,33 евра. Преостали дуг који је тужени преузео износи 154.187,33 евра, обрачуната законска затезна камата од доспећа сваког појединачног месечног износа износи 30.490,61 евро, укупно 184.677,94 евра.

На основу овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су усвојили тужбени захтев, с тим да је првостепени суд применом члана 262. став 1, 436. став 1, 446. став 1. и 448. став 1. Закона о облигационим односима закључио да је тужени дужан да испуни обавезу преузету споразумом о регулисању дуговања, а другостепени суд је применом члана 1004. ЗОО закључио да је тужени јемчио за испуњење обавезе привредног друштва чији је био оснивач и законски заступник.

Према члану 446. став 1. ЗОО преузимање дуга, врши се уговором између дужника и преузимаоца, на који је пристао поверилац. Према ставу 2. овог члана, о закљученом уговору може поверилац известити сваког од њих и сваком од њих може поверилац саопштити свој пристанак на преузимање дуга. Према ставу 3., претпоставља се да је поверилац дао свој пристанак ако је без ограде примио неко испуњење преузимаоца, који је овај учинио у своје име. Према ставу 4. уговарачи као и свако од њих посебно могу позвати повериоца да се у одређеном року изјасни да ли пристаје на преузимање дуга, па ако се поверилац у одређеном року не изјасни сматра се да није дао свој пристанак. Према ставу 5. уговор о преузимању дуга има дејство уговора о преузимању и испуњењу за време док поверилац не буде дао свој пристанак на уговор о преузимању дуга, као и ако он одбије да да пристанак. Према члану 448. став 1. истог закона, прузимањем дуга преузималац ступа на место пређашњег дужника, а овај се ослобађа обавезе.

У конкретној правној ствари испуњени су услови за примену члана 446. у вези са чланом 448. Закона о облигационим односима, имајући у виду да су испуњени услови за примену института преузимања дуга по основу закљученог Споразима о регулисању дуговања који испуњава услове за преузимање дуга, на основу ког је тужени преузео на себе обавезу измиривања дуга у утврђеном износу и по утврђеној динамици. С обзиром на чињеницу да се тужени писмено обавезао да ће платити дуг, нижестепени судови су правилно обавезали туженог да тужоцу исплати утужени износ, коме је уступљено потраживање, правилном применом члана 436. до 445. Закона о облигационим односима.

Како се наводима ревизије кроз указивање на погрешну примену материјалног права заправо оспорава правилност утврђеног чињеничног стања, са којих разлога се ревизија не може изјавити, исти су оцењени као неосновани и без утицаја на другачије одлучивање у овој правној ствари.

Тужени није успео у ревизијском поступку због чега му, сагласно одредби члана 153. ЗПП, не припадају трошкови ревизијског поступка.

Из изнетих разлога на носнову члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у ставу првом и другом изреке.

Трошкови тужиоца и умешача на страни тужиоца на име састава одговора на ревизију нису били потребни ради вођења парнице, због чега је овај суд њихове захтеве одбио на основу члана 153. став 1. и 165.б став1. ЗПП и одлучио као у ставу трећем и четвртом изреке.

Председник већа – судија

Добрила Стајина, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић