Рев2 1345/06

Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Рев2 1345/06
14.11.2006. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Предрага Трифуновића, председника већа, Јасминке Станојевић, Весне Поповић, Мирјане Грубић и Миломира Николића, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ адвокат, против туженог "ББ", чији је пуномоћник БА, адвокат, ради поништаја решења о престанку радног односа и утврђења радног односа, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Окружног суда у Шапцу Гж.I 200/06 од 10.05.2006. године, у седници већа одржаној 14.11.2006. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиоца изјављена против пресуде Окружног суда у Шапцу Гж.I 200/06 од 10.05.2006. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Општинског суда у Шапцу П. 802/05 од 11.01.2006. године, ставом првим изреке одбачена је као неблаговремена тужба тужиоца којим је тражио да се поништи као незаконито решење директора туженог број 01-9 од 12.01.2005. године о престанку радног односа тужиоца. Другим ставом изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се утврди да му је радни однос заснован код туженог на одређено време по уговору о раду од 04.11.2004. године, прерастао у радни однос на неодређено време почев од 30.12.2004. године. Последњим ставом изреке обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове поступка од 39.750,00 динара.

Пресудом Окружног суда у Шапцу Гж.I 200/06 од 10.05.2006. године, ставом првим изреке одбијена је жалба тужиоца и првостепена пресуда потврђена, а другим ставом изреке одбијен је захтев туженог да се тужилац обавеже да му накнади трошкове поступка насталих давањем одговора на жалбу.

Против правноснажне одлуке донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду у смислу члана 399. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија тужиоца није основана.

У поступку нема битне повреде на коју овај суд пази по службеној дужности, а ни повреде на које се указује у ревизији, јер побијана пресуда садржи јасне разлоге о одлучним чињеницама за одлуку у овој парници.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац и тужени закључили су уговор о раду 04.11.2004. године на одређено време односно за период од 04.11.2004. до 24.12.2004. године, а за обављање послова – рад на машинама за обраду ВВ прве групе. По истеку уговореног рока тужилац је наставио да ради код туженог и радио је још 19 дана, све док директор туженог решењем број 01-9 од 12.01.2005. године није утврдио да тужиоцу престаје радни однос на одређено време. Тужбу са тужбеним захтевом за поништај овог решења тужилац је поднео 26.08.2005. године, а решење је лично примио 24.01.2005. године.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су правилном применом материјалног права основано закључили да је тужба тужиоца за поништај решења о престанку радног односа, неблаговремена, јер је поднета по истеку рока од 15 дана, одређеним чланом 122. тада важећег Закона о раду. Пропуштањем да у законом прописаном року тражи судску заштиту, поменуто решење је постало правноснажно, због које чињенице је и тужбени захтев тужиоца за утврђење да је у радном односу на неодређено време, неоснован.

Наиме, радом тужиоца код туженог, по истеку уговореног рока, уговором о раду на одређено време, сагласно одредби члана 23. став 4. тада важећег Закона о раду, стекли су се услови за преображај тако заснованог радног односа у радни однос на неодређено време. Међутим, тужени је као послодавац, решењем од 12.01.2005. године, утврдио да тужиоцу као запосленом престаје радни однос са тим датумом. То решење је коначно и правноснажно, те су без утицаја наводи ревизије којима се указује да је наведено решење донето без правног основа и супротно закону. Суд јесте везан таквом одлуком, јер је њом утврђен престанак радног односа тужиоца, па и у ситуацији да је претходно дошло до преображаја радног односа тужиоца у радни однос на неодређено време.

На основу члана 405. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Предраг Трифуновић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

дц