Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Рев2 942/06
26.10.2006. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Слободана Дражића, председника већа, Јелене Боровац, Власте Јовановић, мр Љубице Јеремић и Биљане Драгојевић, чланова већа, у парници тужиoца АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против туженог "ББ", кога заступа законски заступник директор БА и пуномоћник БВ, адвокат, ради поништаја решења о престанку радног односа, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Окружног суда у Панчеву Гж. I. 2124/05 од 23.12.2005. године, у седници одржаној 26.10. 2006. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија туженог изјављена против пресуде Окружног суда у Панчеву ГжI. 2124/05 од 23.12.2005. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Општинског суда у Панчеву П.1080/02 од 1.7.2005. године усвојен је тужбени захтев, па је поништено решење туженог бр. 432 од 28.11.2002. године којим је тужиоцу отказан уговор о раду и обавезан тужени да тужиоца врати на рад. Тужени је обавезан да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка од 86.000,00 динара.

Пресудом Окружног суда у Панчеву Гж I. 2124/05 од 23.12.2005. године одбијена је жалба туженог и потврђена пресуда првостепеног суда.

Против правноснажне пресуде донесене у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао побијану пресуду у смислу одредбе члана 399. ЗПП, у вези члана 491. став 1. ЗПП ("Службени гласник РС", бр. 125/04), па је нашао да ревизија није основана.

Нема битне повреде из члана 361. став 2. тачка 9. ЗПП на коју Врховни суд пази по службеној дужности, а ни других битних повреда из члана 398. став 1. ЗПП због којих се ревизија може изјавити.

Током поступка је утврђено да је тужилац био запослен код туженог на радном месту мајстора одржавања. Решењем туженог од 12.11.2002. године, тужиоцу је престао радни однос са даном 23.9.2002. године. То је учињено зато што се тужилац није јавио на посао у року од 15 дана након истека одслужења војног рока. За време трајања војне обавезе, тужилац је био повређен због чега је био оперативно и болнички лечен. Након изласка из болнице, тужилац је обавестио туженог да је неспособан за рад све док се лечење не заврши.

Полазећи од тако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су према одредби члана 102. тачка 1. у вези члана 101. став 1. тачка 6. Закона о раду ("Службени гласник РС", бр. 70/01), закључили да је оспорена одлука туженог незаконита и поништили решење туженог о престанку радног односа уз обавезу враћања тужиоца на рад.

Неосновано се ревизијом указује на погрешну примену материјалног права из чл. 102. тачка 1. Закона о раду, обзиром да тужилац није оправдао своју привремену спреченост за рад.

Наиме, према одредби члана 101. став 1. тачка 6. Закона о раду послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако за то постоји оправдани разлог који се односи на радну способност запосленог, његово понашање и потребе послодавца, и то ако се запослени не врати на рад код послодавца у року од 15 дана од дана истека рока за неплаћено одсуство или мировања радног односа у смислу овог закона. Одредбом члана 102. Закона, прописано је да се оправданим разлогом за отказ уговора о раду, у смислу члана 101. овог закона, не сматра привремена спреченост за рад услед болести.

Тужиоцу је због одласка у војску мировао радни однос, он се није вратио на рад у року од 15 дана од истека војног рока. Међутим, због повреда у војсци тужилац је био спречен да ради о чему је обавестио свог послодавца. Како се у конкретном случају ради о привременој спречености за рад услед болести тужиоцу, сходно члану 102. тачка 1. у вези члана 101. став 1. тачка 6. Закона о раду није, могао престати радни однос јер није било оправданог разлога за отказ уговора о раду. Због тога је правилном применом материјалног права усвојен тужбени захтев и поништено решење туженог о престанку радног односа.

Врховни суд је одлучио као у изреци на основу члана 405. ЗПП.

Председник већа-судија,

Слободан Дражић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

мз