Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
У 918/04
09.12.2004. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Милене Саватић, председника већа, Јелене Ивановић и Снежане Живковић, чланова већа, са саветником Врховног суда Србије Миленом Петровић, записничарем, решавајући у управном спору по тужби Групе грађана "В" коју чине А., Б., Ц., Д. и Е., које заступа пуномоћник Ј., адвокат, против решења Министарства урбанизма и грађевина Републике Србије – Шумадијски округ у Крагујевцу број 360-351-3/04-03 од 27. јануара 2004. године, уз учешће заинтересованог лица Предузећа "О" Д.О.О., кога заступају пуномоћници Ђ. и П., адвокати, у предмету грађевинском, у нејавној седници већа одржаној дана 9.12.2004. године, донео је

П Р Е С У Д У

Тужба СЕ УВАЖАВА и ПОНИШТАВА решење Министарства урбанизма и грађевина - Шумадијски округ у Крагујевцу број 360-351-3/04-03 од 27. јануара 2004. године у ставу два диспозитива.

О б р а з л о ж е њ е

Оспореним решењем ставом два диспозитива против кога је поднета тужба тужилаца, одбијена је жалба Групе грађана "В", изјављена на решење Градске управе града ..., Секретаријата за урбанизам и изградњу број III-05-3510-382 од 12.11.2003. године, којим је заинтересованом лицу издато одобрење за изградњу ... на кат. парцелама ..., ... и ... КО ..., у ..., у свему према графичком прилогу.

У тужби којом оспорава другостепено решење под ставом два диспозитива, а коју подноси због повреда правила поступка и погрешне примене материјалног права, тужилац наводи да другостепени орган није правилно оценио чињеницу да је против решења Административне комисије Владе Републике Србије 14 број 350-14263/2002-01 од 20.2.2003. године, којим се поништава решење Републичког урбанистичког инспектора Министарства урбанизма и грађевина Републике Србије број 350-01-1245/2002-06 од 6.9.2002. године, а којим се забрањује Скупштини града ... примена Измена и допуна Регулационог плана "..." који је донела наведена Скупштина под бројем 05-350-283 од 5.7.2002. године до његовог усклађивања са законом, поднета тужба Врховном суду у управном спору. Предложио је да се тужба уважи и оспорено решење поништи.

У одговору на тужбу тужени орган је остао у свему при разлозима датим у образложењу оспореног решења и предложио да суд тужбу одбије као неосновану.

Заинтересовано лице Предузеће "О " Д.О.О., у одговору на тужбу је навело да је оспорено решење законито, да је заинтересовано лице уз захтев за одобрење за изградњу поднело сву предвиђену и неопходну документацију, па је предложило да се тужба одбије као неоснована.

Након оцене навода тужбе, одговора на тужбу, као и разматрања свих списа ове правне ствари, Врховни суд Србије је нашао:

Тужба је основана.

Из списа произилази да је по захтеву заинтересованог лица Градска управа града ... донела решење III 05-3510-382 од 12.11.2003. године о одобрењу за изградњу … на кат. парцели ..., ... и ... КО..., а на основу Акта о урбанистичким условима број III-05-353-800 од ... године.

Овај акт је издат од стране надлежног органа након што је Скупштина града ..., донела Измене и допуне Регулационог плана "..." број 05-350-283 од ... године и објавила их у Службеном листу града ..., а по којим изменама предметни простор (кат. парц. ..., ... и ... КО...,) је предвиђен за изградњу објекта терцијерне делатности (трговина, услуге, пословање).

Решењем Републичког урбанистичког инспектора Министарства урбанизма и грађевина број 350-01-1245/2002-06 од 6.9.2002. године, забрањена је Скупштини града ... примена Измена и допуне Регулационог плана "...", које је Скупштина града ... донела ... године, јер је у вршењу инспекцијског надзора, републички урбанистички инспектор нашао да је ова измена Регулационог плана у супротности са одредбама Генералног урбанистичког плана ..., по коме је поред пет постојећих станица за промет … предвиђено још шест новопланираних локација наведених у табеларном прегледу (део ГУП-а 2.9.1. Друмски саобраћај), али по коме наведена локација није предвиђена за изградњу станице за промет …. Ово решење републичког урбанистичког инспектора од 6.9.2002. године, поништено је решењем Административне комисије Владе Републике Србије 14 број 350-14263/2002-01 од 20. фебруара 2003. године, али је ово другостепено решење Административне комисије Владе РС по тужби Групе грађана у управном спору, пресудом Врховног суда Србије У. 2073/03 од 16.6.2004. године поништено.

Како је уважавањем тужбе и поништајем решења Административне комисије Владе Републике Србије од стране Врховног суда, решење урбанистичког инспектора којим се забрањује примена Измена и допуна Регулационог плана, након чије измене је донет Акт о урбанистичким условима о изградњи … на предметној локацији, на којој Генералним урбанистичким планом то није предвиђено, остало у правном промету, ово је одлучна чињеница коју другостепени орган приликом одлучивања о жалби на првостепено решење о одобрењу градње мора да има у виду и да је правилно оцени у погледу њеног утицаја на законитост решења о одобрењу за изградњу.

Имајући наведено у виду, Врховни суд Србије је нашао да је закон повређен на штету тужиоца, па је применом члана 41. став 2. а у вези члана 38. став 2. Закона о управним споровима ("Службени лист СРЈ" бр. 46/96), тужбу уважио и одлучио као у диспозитиву, а у поновном поступку тужени орган је везан примедбама овог суда и правним ставом из ове пресуде у смислу члана 61. Закона о управним споровима.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ СУДУ СРБИЈЕ У БЕОГРАДУ

дана 9.12.2004. године, У. бр. 918/04

Председник већа-судија,

Милена Саватић, с.р.

Записничар,

Милена Петровић, с.р.

За тачност отправка

дц