ПОШТОВАНЕ КОЛЕГИНИЦЕ И КОЛЕГЕ

 

Задовољство ми је и част да поздравим учеснике ове регионалне конференције чији је организатор мисија ОЕБС у Србији коју овом приликом посебно поздрављам. Посебно ми је задовољство да констатујем да је са нама представник Министарства правде, шеф мисије ОЕБС-а, амбасадор Peter Burkhard, што указује да највиши представници европских институција (у конкретном случају ОЕБС) желе да унапреде сарадњу са нашом земљом која се налази на путу европских интеграција и да нам помогну да успешно спроведемо реформу правосуђа по европским стандардима, да тиме остваримо или се макар приближимо остваривању идеала владавине права, а што ће донети жељену међународну и унутрашњу афирмацију позитивних корака учињених у области поштовања, промовисања и заштите људских права.

Реформа правосуђа се проводи већ доста година и исту прати не само читав низ несрећних дисконтинуитета, већ и суочавање са изазовима организованог криминал, ратних злочина, корупције, трговине људима, високотехнолошким криминалитетом и другим тешким кривичним делима.

Све то је имало за последицу доношење посебних закона, као и бројне измене и допуне ЗКП-а.

С друге стране Република Србија је ратификовала бројне конвенције и преузела обавезу да своју законску регулативу усклади са међународним стандардима.

Једна, од најважнијих је Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода која је заједно са Повељом о основним правима Европске уније довела до стварања европског концепта кривичног поступка чија је основа право на правично суђење.

У таквим околностима у Републици Србији је препозната потреба за једним модерним кривично-процесним закоником, што је један од циљева реформе правосуђа, која је као једну од основних слабости нашег правосудног система идентификовала у неодговарајућем уставном и законском оквиру, услед чега долази до неприхватљивог  кашњења судских поступака.

Резултат тога је доношење новог ЗКП-а који се за поступке за кривична дела организованог криминала или ратних злочина који се воде пред Посебним одељењем надлежног суда примењује од 15.01.2012. године а за остала кривична дела ће се примењивати од 01.10.2013. године. Прва, основна карактеристика новог Законика о кривичној процедури је да обезбеђује промењену улогу суда у доказивању и утврђивању истине, према којој је тужилац задужен за прикупљање доказа, а суд изводи доказе на предлог странака уз право да интервенише супсидијерно и на тај начин ће бити омогућено ефикасније вођење кривичних поступака. Интервенције суда би се свеле на случајеве у којима је то неопходно, у циљу свестраног расправљања предмета доказивања како би се отклониле одређене противуречности или нејасноће које су остале након што су странке исцрпеле доказе.

Друга, не мање значајна, карактеристика новог ЗКП-а су, а што је и тема ове конференције, поједностављене форме поступања у кривичним стварима које су садржане у одредбама о принципу опортунитета, тј. одлагању гоњења, споразум о признању кривице, сад признању кривичног дела, рочишта за изрицање кривичне санкције, поступак за кажњавање пре главног претреса (449),  и друге различите форме, скраћених форми у кривичном праву, а како би се омогућило ефикасније вођење кривичних случајева и изашло на крај са заосталим нерешеним кривичним предметима и на тај начин испунио захтев да се правна заштита пружи у ''разумном року'' како прописује члан 6. Европске конвенције за људска права.

У овој својој речи ја се нећу упуштати у представљање  појединих скраћених форми поступања у кривичним стварима, јер о томе ће своја излагања дати угледне колегинице – колеге, професори, судије и тужиоци.

Међутим, морам да приметим да у ЗКП од 2001. године и посебно од 2009. постоје поједине одредбе о поједностављеним формама, али да исте нису или су у незнатној мери коришћене, тако да рецимо према броју предмета процентуално има више споразума о признању кривице пред Посебним одељењем надлежног суда него пред назовимо редовним судовима, што по мом мишљењу говори о неактивности тужиоца.

Мишљења сам да с обзиром на сада измењену улогу суда и добијању на значају улоге тужиоца да ће се такви проценти изменити и да ће се поједностављене форме користити у свим закоником предвиђеним случајевима.

Сматрам да у свом раду, по овом питању, а и шире, морамо бити свесни чињенице да права почивају на закону, али да је закон несавршен инструмет правде.

Стога се можда, излажемо ризику да ће та промена у назначеном смислу изазвати и негативне коментаре и сумњу јавности, али кад ти институти уђу у свест грађана, тада сигуран сам, више је неће бити, а да би до тога дошло морамо радити на едукацији као што је и ова конференција.

Тиме ћемо постићи ефективно правосуђе - што значи завршити довољно предмета и савладати прилив и ефикасно правосуђе – што значи окончати поступак квалитетном мериторном одлуком.

Желим да на овој конференцији разменимо правна схватања (евентуално) променимо ставове и размишљања о могућим сугестијама за још делотворнију примену ових форми које ће нам омогућити остварење услова за успешан рад.

Стога нам желим успешан рад и плодотворну размену искустава и наравно, добро дружење.