Врховни суд, као највиши суд у Републици (члан 32. Закона о уређењу судова),  одлучује о ванредном правном средству изјављеном на одлуку суда  Републике  Србије и у другим стварима одређеним законом.

Врховни суд одлучује о сукобу надлежности између судова, ако за одлучивање није надлежан други суд, као и о преношењу надлежности ако постоје законом прописани разлози.

Врховни суд обезбеђује јединствену судску примену права и једнакост странака у судском поступку, разматра примену закона и другог прописа и рад судова, именује судије Уставног суда, даје мишљење о кандидату за председника и судију Врховног суда, доноси Пословник о раду Врховног суда и врши друге надлежности и послове одређене  законом.

Врховни суд поступа у кривичној, грађанској, управној, прекршајној и материји заштите права на суђење у разумном року:

1. у кривичним предметима:

• по захтеву за заштиту законитости, 
• у предметима сукоба надлежности и одређивања надлежности; 

2. у грађанским предметима, у општој и привредној материји: 

• по ревизији,
• по захтеву за преиспитивање правноснажне пресуде,
• по захтеву за понављање поступка, 
• спорног правног питања,
• у предметима сукоба надлежности и делегације;

3. у управним предметима:

• по захтеву за преиспитивање судске одлуке,
• по захтеву за заштиту законитости у прекршајним предметима,
• по тужби за понављање управно-судског поступка,
• у предметима сукоба надлежности;

4. у заштити права на суђење у разумном року:

• о приговору,
• о жалби.