.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 244/2015
24.03.2015. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јанка Лазаревића, председника већа, Бате Цветковића, Горана Чавлине, Драгана Аћимовића и Радослава Петровића, чланова већа, са саветником Иваном Тркуљом Веселиновић, као записничарем, у кривичном предмету окривљенoг Б.Д., због кривичног дела превара из члана 208. став 4. Кривичног законика и др, одлучујући о захтеву за заштиту законитости приватног тужиоца С.Д. поднетом против правноснажних решења Основног суда у Новом Саду К 1535/14 од 20.11.2014. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж2 1783/14 од 04.12.2014. године, у седници већа одржаној 24.03.2015. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости приватног тужиоца С.Д., поднет против правноснажних решења Основног суда у Новом Саду К 1535/14 од 20.11.2014. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж2 1783/14 од 04.12.2014. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Основног суда у Новом Саду К 1535/14 од 20.11.2014. године одбијена је приватна кривична тужба С.Д. од 13.11.2014. године поднета против Б.Д. као представника грађевинске фиме Б.Д., због кривичног дела превара из члана 208. став 4. КЗ и кривичног дела одузимање туђе ствари из члана 211. КЗ.
Решењем Апелационог суда у Новом Саду Кж2 1783/14 од 04.12.2014. године одбијена је као неоснована жалба приватног тужиоца С.Д. изјављена против решења Основног суда у Новом Саду К 1535/14 од 20.11.2014. године.
Против наведених правноснажних решења захтев за заштиту законитости је поднео приватни тужилац С.Д., због: погрешно и непотпуно уврђеног чињеничног стања, битне повреде одредаба кривичног поступка и повреде кривичног закона, истичући у захтеву да је његова жалба изјављена на побијано првостепено решење основана.
Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. Законика о кривичном поступку одржао седницу већа у којој је размотрио списе предмета, па је нашао:
Захтев за заштиту законитости је недозвољен.
Одредбом члана 482. став 1. ЗКП је прописано да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у овом законику.
Одредбом члана 483. став 1. Законика о кривичном поступку је прописано да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, док је у ставу 3. истог члана предвиђено да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.
Дакле, из цитираних законских одредби јасно произилази да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац и окривљени који то може учинити искључиво преко браниоца.
Имајући у виду наведено, те чињеницу да је у конкретном случају приватни тужилац поднео захтев за заштиту законитости, на шта по закону није овлашћен, то је Врховни касациони суд нашао да је захтев за заштиту законитости приватног тужиоца С.Д., недозвољен.
Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 483. ЗКП донео одлуку као у изреци овог решења.
Записничар - саветник Председник већа-судија
Ивана Тркуља Веселиновић,с.р. Јанко Лазаревић,с.р.
