-чиме би извршио кривично дело превара из члана 208. став 1. КЗ.

Трошкови кривичног поступка, у односу на кривично дело за које је према окривљеном Ж.Ј. оптужба одбијена, падају на терет буџетских средстава суда.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Чачку К бр.959/2011 од 07.03.2014. године, окривљени Ж.Ј. оглашен је кривим због извршења кривичног дела превара из члана 208. став 1. КЗ и кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234. став 1. КЗ, па пошто су му претходно, применом одредаба чланова 56. и 57. КЗ, утврђене појединачне казне затвора у трајању од по четири месеца за свако дело, окривљеном је на основу одредаба члана 60. став 2. тачка 2. и чланова 64. и 65. КЗ изречена условна осуда, тако што му је утврђена јединствена казна затвора у трајању од шест месеци и истовремено одређено да се ова казна неће извршити ако окривљени у року од две године по правноснажности пресуде не учини ново кривично дело.

Истом пресудом, окривљени је обавезан да суду на име паушала плати износ од 5.000,00 динара, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом извршења.

Пресудом Вишег суда у Чачку Кж бр.183/14 од 24.09.2014. године, делимичним уважавањем жалбе браниоца окривљеног Ж.Ј., преиначена је пресуда Основног суда у Чачку К бр.959/2011 од 07.03.2014. године, тако што је окривљени Ж.Ј. оглашен кривим због извршења кривичног дела превара из члана 208. став 1. КЗ, за које дело му је применом одредаба чланова 56. и 57, те чланова 64, 65. и 66. КЗ изречена условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у трајању од четири месеца и истовремено одређено да се ова казна неће извршити уколико окривљени у року од две године по правноснажности пресуде не изврши ново кривично дело. Истовремено је одређено да је окривљени дужан да суду на име паушала плати износ од 5.000,00 динара, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом извршења.

Ставом два исте пресуде, окривљени Ж.Ј. је на основу члана 423. тачка 1. ЗКП ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234. став 1. КЗ.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Ж.Ј. - адвокат М.Ћ., због повреде закона, не конкретизујући повреду, с тим што из образложења захтева произилази да указује на повреду одредаба члана 438. став 1. тачка 1. ЗКП у вези са чланом 103. тачка 6. и 104. став 6. КЗ, са предлогом да Врховни касациони суд преиначи побијане пресуде, тако што ће на основу одредбе члана 422. тачка 3. ЗКП одбити оптужбу да је окривљени извршио кривично дело превара из члана 208. став 1. КЗ.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП и у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета, са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев је основан.

Основано се захтевом за заштиту законитости указује да је у односу на кривично дело превара из члана 208. став 1. КЗ, због којег је окривљени Ж.Ј. под тачком 1 првостепене и у ставу I другостепенe пресудe оглашен кривим, наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења, те да је Виши суд у Чачку, као другостепени, донесећи пресуду којом је за ово кривично дело окривљеног огласио кривим и изрекао му условну осуду, тако што му је утврдио казну затвора у трајању од четири месеца са роком провере од две године, учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1. ЗКП.

Према стању у списима предмета, окривљени Ж.Ј. је кривично дело превара из члана 208. став 1. КЗ, извршио у јулу месецу 2008. године. За ово кривично дело је, према одредбама Кривичног законика који је важио у време извршења кривичног дела (''Службени гласник РС'', број 85 од 06.10.2005. године), а који се примењивао до 10.09.2009. године, била прописана казна затвора до три године.

Одредбом члана 103. тачка 6. КЗ, одређено је да се за кривична дела за која се по закону може изрећи казна затвора преко једне године, кривично гоњење не може предузети када протекне три године од извршења кривичног дела.

Чланом 104. став 6. КЗ, прописано је да застарелост кривичног гоњења настаје у сваком случају кад протекне двоструко време које се по закону тражи за застарелост кривичног гоњења.

Дакле, према изложеним законским одредбама, за кривично дело из члана 208. став 1. КЗ, застарелост кривичног гоњења настаје у сваком случају када протекне шест година од извршења кривичног дела.

Окривљени Ж.Ј. је правноснажном пресудом оглашен кривим да је кривично дело из члана 208. став 1. КЗ извршио у јулу месецу 2008. године, па је, према томе, у јулу 2014. године у односу на ово кривично дело наступила апослутна застарелост кривичног гоњења.

Виши суд у Чачку је другостепену пресуду (Кж 183/14) донео дана 24.09.2014. године, дакле, након наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења, на који начин је учинио битну повреду одредаба Законика о кривичном поступку из члана 438. став 1. тачка 1. у вези са чланом 103. тачка 6. и 104. став 6. КЗ, што се основано истиче у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је усвојио захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног и на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 2. ЗКП, преиначио правноснажну пресуду, тако што је у односу на кривично дело превара из члана 208. став 1. КЗ према окривљеном одбио оптужбу, јер је у конкретном случају наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења.

Одлуку о трошковима кривичног поступка, Врховни касациони суд је донео на основу члана 265. став 1. ЗКП.

Са свега изложеног, а на основу одредаба члана 492. став 1. тачка 2. ЗКП, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник                                                                                                      Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                 Невенка Важић, с.р.