
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 1126/2014
25.11.2014. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгише Ђорђевића, председника већа, Зорана Таталовића, Радмиле Драгичевић-Дичић, Маје Ковачевић Томић и Соње Павловић, чланова већа, са саветником Татјаном Миленковић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног С.Ј., због кривичног дела крађе из члана 203. став 1. у вези члана 33. КЗ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног С.Ј., адвоката Б.Н., поднетом против правноснажних решења Основног суда у Панчеву Кв бр.299/14 од 23.04.2014. године и Вишег суда у Панчеву Кж1 бр.23/14 од 15.05.2014. године, у седници већа одржаној дана 25.11.2014. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног С.Ј. поднет против правноснажних решења Основног суда у Панчеву Кв бр.299/14 од 23.04.2014. године и Вишег суда у Панчеву Кж1 бр.23/14 од 15.05.2014. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Основног суда у Панчеву Кв бр.299/14 од 23.04.2014. године одбијена је молба браниоца окривљеног С.Ј. за утврђење релативне застарелости извршења казне затвора у трајању од пет месеци изречене правноснажном пресудом Основног суда у Панчеву 5К 753/11 од 09.12.2011. године која је правноснажна од 25.04.2013. године, а на основу члана 105. став 1. тачка 7. и члана 107. став 1. КЗ као неоснована.
Решењем Вишег суда у Панчеву Кж1 бр.23/14 од 15.05.2014. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног С.Ј. изјављена против решења Основног суда у Панчеву Кв бр.299/14 од 23.04.2014. године.
Против наведених решења захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног С.Ј., због повреде кривичног закона и то члана 105. став 1. тачка 7. и члана 107. став 1. КЗ, са предлогом да Врховни касациони суд побијана решења преиначи и утврди да је наступила релативна застарелост извршења казне затвора од 5 месеци окривљеном С.Ј. по пресуди Основног суда у Панчеву К 753/11 од 09.12.2011. године, и да се окривљени одмах пусти на слободу.
Врховни касациони суд је на основу члана 486. и 487. ЗКП одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета па је нашао:
Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног С.Ј. је недозвољен.
Одредбом члана 485. ЗКП прописани су разлози за подношење захтева за заштиту законитости од стране лица овлашћених за подношења захтева (члан 483. став 1. ЗКП), па је између осталих, у члану 485. став 1. тачка 1. ЗКП као разлог предвиђена повреда закона.
Чланом 485. став 4. истог Законика прописано је да окривљени може поднети захтев за заштиту законитости због таксативно набројаних повреда тог законика, учињених у првостепеном поступку и поступку пред апелационим судом.
Право окривљеног за подношење захтева због повреде закона је по ставу Врховног касационог суда сходно наведеној законској одредби, ограничено на повреде које су таксативно наведене у ставу 4. члана 485. ЗКП. Према томе, окривљени може поднети захтев за заштиту законитости због повреда тог законика: члан 74, члан 438. став 1. тачка 1.) и 4.) и тачка 7.) до 10.) и став 2. тачка 1.), члан 439. тачка 1.) до 3.) и члан 441. ст. 3. и 4. учињених у првостепеном поступку и поступку пред апелационим судом.
У захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног С.Ј. који је поднет у складу са одредбом члана 483. став 3. ЗКП, као основ подношења захтева наведена је повреда закона, и то члана 105. став 1. тачка 7. и члана 107. став 1. КЗ која је учињена у првостепеном и другостепеном поступку.
Наведена повреда међутим, по ставу Врховног касационог суда не представља законски разлог у оквиру повреда набројаних у члану 485. став 4. ЗКП због кога би окривљени, као овлашћено лице, могао поднети захтев за заштиту законитости, а како осим овог разлога у захтеву није наведен ниједан други разлог који би могао бити предмет побијања законитости одлуке у опсегу који ЗКП у члану 485. став 4. таксативно набраја, захтев је оцењен као недозвољен.
Поступајући на основу члана 487. став 1. тачка 2. у вези члана 485. став 4. ЗКП, Врховни касациони суд је донео одлуку као у изреци.
Записничар-саветник, Председник већа-судија,
Татјана Миленковић, с.р. Драгиша Ђорђевић, с.р.