Против наведених правноснажних решења захтев за заштиту законитости поднео је бранилац – законски наследник покојне окривљене Н.Б., адвокат М.Б., због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 197. став 1. и члана 193. став 2. тачка 1. до 6. ЗКП и битне повреде материјалног права са предлогом да Врховни касациони суд побијана решења укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или да побијана решења преиначи и одлучи да трошкови кривичног поступка и нужни издаци окривљене Н.Б. као и нужни издаци и награда њеног браниоца, падају на терет буџетских средстава у износу од 1.013.250,00 динара.

Врховни касациони суд је на основу члана 486. и члана 487. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев браниоца – законског заступника окривљене Н.Б., адвоката М.Б. је неблаговремен.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП, прописано је поред повреда закона које представљају законске разлоге због којих окривљени може поднети захтев за заштиту законитости, да се исти може поднети у року од 30 дана од дана када је окривљеном достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек.

Из дописа Вишег суда у Смедереву К бр.132/14 од 02.12.2014. године упућеног Врховном касационом суду произилази да се у списима предмета Вишег суда у Смедереву К бр.121/10 не налази доказ о уручењу решења Вишег суда у Смедереву Кв 276/13 од 21.08.2014. године браниоцу - законском заступнику адвокату М.Б., иако се из доставне констатације несумњиво може утврдити да је исто њему експедовано.

Из списа предмета произилази да је бранилац – законски наследник адвокат М.Б. иницијативу за подизање захтева за заштиту законитости против решења Вишег суда у Смедереву К бр.121/10 од 19.07.2012. године, Вишег суда у Смедереву К бр.121/10 од 08.08.2013. године и Вишег суда у Смедереву Кв бр.276/13 од 21.08.2013. године, Републичком јавном тужиоцу поднео дана 09.09.2013. године, а што произилази из пријемног печата Републичког јавног тужилаштва у Београду.

Имајући у виду да је првостепеним решењем против окривљене Н.Б. обустављен кривични поступак услед смрти, решења против којих је поднет захтев за заштиту законитости достављана су њеном законском заступнику – браниоцу М.Б.

Како у списима предмета не постоји доказ о достављању решења Вишег суда у Смедереву Кв бр.276/13 од 21.08.2013.године законском наследнику – браниоцу адвокату М.Б., а из пријемног печата Републичког јавног тужилаштва произилази да је адвокат М.Б. иницијативу за подизање захтева за заштиту законитости против наведених решења том тужилаштву поднео дана 09.09.2013. године, Врховни касациони суд стоји на становишту да је дана када је иницијатива предата Републичком јавном тужиоцу, законски наследник – бранилац наведена решења несумњиво примио.

Имајући у виду да је бранилац окривљене Н.Б. захтев за заштиту законитости против наведених правноснажних решења поднео Врховном касационом суду поштом дана 29.05.2014. године, што произилази из пријемног печата Врховног касационог суда, дакле по протеку рока од 30 дана од дана када му је несумњиво достављено решење Вишег суда у Смедереву Кв 276/13 од 21.08.2013. године, Врховни касациони суд је нашао да је захтев за заштиту законитости неблаговремен.

Из напред наведених разлога, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 1. ЗКП и члана 485. став 4. ЗКП, Врховни касациони суд је донео одлуку као у изреци решења.

Записничар-саветник,                                                                                                                          Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                                                   Драгиша Ђорђевић, с.р.