Рев2 924/2015, Рж 222/2015 злостављање на раду

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 924/2015
Рж 222/2015
17.06.2015. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Предрага Трифуновића, председника већа, Звездане Лутовац и Јелене Боровац, чланова већа, у парници тужиље М.С. из Р., чији је пуномоћник В.Ђ., адвокат из Б., против тужене Y.C. d.o.o. Р., ради утврђивања постојања злостављања на раду и накнаде штете, одлучујући о жалби тужиље изјављеној против решења Апелационог суда у Крагујевцу Р1 491/14 од 18.11.2014. године и ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 3071/12 од 12.09.2013. године, у седници одржаној 17.06.2015. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиље и потврђује решење Апелационог суда у Крагујевцу Р1 491/14 од 18.11.2014. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 3071/12 од 12.09.2013. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Крагујевцу П1 97/12 од 28.06.2012. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да се утврди да је претрпела злостављање на раду од стране овлашћених лица и руководилаца туженог на начин ближе описан у том делу изреке као и захтев за накнаду штете од 150.000,00 динара. Ставом другим изреке одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 3071/12 од 12.09.2013. године одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда.

Против правноснажне пресуде донесене у другом степену тужиља је изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, позивајући се на члан 404. ЗПП.

Апелациони суд у Крагујевцу решењем Р1 491/14 од 18.11.2014. године није предложио одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној закључујући да нису испуњени услови из члана 404. ЗПП.

Против овог решења тужена је изјавила жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност побијане одлуке у смислу члана 404. став 2. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да је жалба неоснована.

Према члану 404. ЗПП ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени апелационог суда, односно Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

У овом случају, како то правилно закључује другостепени суд, ревизија се односи на разрешење чињеничног питања конкретног спора, а у ревизији се не указује на другачије судске одлуке којима је у истој чињенично-правној ситуацији решено на другачији начин. Због тога је правилна одлука апелационог суда да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној.

На основу члана 404. став 3. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП (''Службени гласник РС'' 55/14), Врховни касациони суд је нашао да је ревизија недозвољена.

Спор због злостављања на раду или у вези са радом јесте радни спор (члан 29. став 3. Законa о спречавању злостављања на раду). Због тога се на њега примењују одредбе о дозвољености ревизије из члана 441. ЗПП јер Законом о спречавању злостављања на раду нису предвиђена посебна правила о дозвољености ревизије.

Према члану 441. ЗПП ревизија је дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа.

По члану 23. став 3. истог закона, ревизија је дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора побијеног дела прелази динарску противвредност од 40.000 евра, односно 100.000 евра у привредним споровима, по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, а који нису правноснажно решени до дана ступања на снагу овог закона.

Пошто се у овом случају не ради о спору о заснивању, постојању и престанку радног односа, а тужбени захтев се односи на новчано потраживање из радног односа са вредношћу испод прописаног законског лимита за изјављивање ревизије, ревизија није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа судија

Предраг Трифуновић,с.р.