Апелациони суд у Новом Саду, пресудом Кж1 358/14 од 31.03.2015. године, одбио је као неосноване жалбе Вишег јавног тужиоца у Сремској Митровици и браниоца окривљеног З.Б. и пресуду Вишег суда у Сремској Митровици Посл.бр.К- 130/13 од 25.11.2013. године, потврдио.

Бранилац окр. З.Б., адв. М.Ј., поднео је захтев за заштиту законитости против правноснажних пресуда Вишег суда у Сремској Митровици Посл.бр.К-130/13 од 25.11.2013. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 358/14 од 31.03.2015. године, са предлогом Врховном касационом суду да захтев за заштиту законитости усвоји, те пресуду укине у целости и спис врати Апелационом суду у Новом Саду, као суду који је пресуду Кж1 358/14 донео након одржаног главног претреса, на поновно одлучивање или да пресуду Апелационог суда у Новом Саду преиначи тако што ће окривљеног ослободити оптужбе.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП) и у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, па је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окр. З.Б., адв. М.Ј., је неоснован.

Бранилац окривљеног у уводу захтева за заштиту законитости наводи да исти подноси због разлога из члана 485. став 1. тачка 1) и став 2. ЗКП, јер је на чињенично стање утврђено у правноснажној пресуди погрешно примењен закон. С тим у вези, у образложењу захтева истиче да је током поступка утврђено да се окривљени физички обрачунавао са оштећеним Б.П. након одигране фудбалске утакмице на којој је оштећени био главни судија, односно по извесном протеку времена и ван спортског терена, када више није било учесника спортске приредбе и навијача, па да, код овако утврђеног чињеничног стања из којег не произилази да се окривљени насилнички понашао на спортској приредби и на тај начин угрозио њено одвијање, учеснике и навијаче, нису остварена обележја кривичног дела из члана 344а став 1. КЗ за које је окривљени оглашен кривим.

Предњи наводи захтева, којима се у суштини указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, по питању да ли је дело за које се окривљени гони кривично дело, по налажењу Врховног касационог суда нису основани.

Оцењујући као неосноване наводе жалбе браниоца окривљеног изјављене против првостепене пресуде, истоветне изложеним наводима захтева за заштиту законитости, другостепени суд је у својој пресуди, на страни 5 став други, за ту оцену и за изнето правно становиште, сагласно становишту првостепеног суда, да физички обрачун окривљеног са оштећеним као учесником спортске приредбе-фудбалске утакмице, који се одиграо у вези са догађајима на утакмици и у оквиру временског интервала од два часа након завршетка утакмице, који се у смислу члана 2. Закона о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама сматра временом одржавања спортске приредбе, представља радњу извршења као обележје кривичног дела насилничко понашање на спортској приредби или јавном скупу из члана 344а став 1. КЗ, дао потпуне и правилне разлоге које у свему прихвата Врховни касациони суд и на исте упућује (члан 491. став 2. ЗКП).

Налазећи, из изнетих разлога, да првостепеном и другостепеном пресудом није учињена повреда закона на коју се указује захтевом за заштиту законитости браниоца окр. З.Б., Врховни касациони суд је, на основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар                                                                                 Председник већа-судија

Наташа Бањац,с.р.                                                                   Јанко Лазаревић, с.р.