-бранилац окривљених С.Д. и Н.Д., адвокат А.С., због повреде закона - члана 441. став 4. Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни касациони суд побијана решења преиначи и окривљенима С.Д. и Н.Д. досуди трошкове кривичног поступка или да побијана решења укине и предмет врати Основном суду у Панчеву на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је доставио примерке захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу на основу одредбе члана 488. став 1. ЗКП, па је у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и бранилаца окривљених, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним решењима против којих су поднети захтеви за заштиту законитости, и након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтеви за заштиту законитости су основани.

Наиме, из списа предмета произилази да је правноснажним решењем Вишег суда у Панчеву Кж 53/14 од 10.02.2014. године обустављен кривични поступак против окривљених Б.Л., С.Д. и Н.Д., а због кривичног дела лака телесна повреда из члана 122. став 1. КЗ у вези члана 33. КЗ, поводом оптужног предлога оштећеног као супсидијарног тужиоца, а из разлога наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења, те да су побијаним првостепеним решењем Основног суда у Панчеву, а у односу на наведени кривични поступак који је обустављен, на основу члана 262. став 2. ЗКП одбачени као неблаговремени захтеви за накнаду трошкова кривичног поступка које су поднели браниоци окривљених Б.Л., С.Д. и Н.Д., адвокати Д.М. и А.С., јер су по оцени суда, а с обзиром да је предметним кривични поступак правноснажно окончан 10.02.2014. године, захтеви за накнаду трошкова поступка од 27.02.2015. године поднети по истеку рока од годину дана предвиђеног чланом 262. став 2. ЗКП. Жалбе изјављене против наведеног решења су из истих разлога одбијене побијаним другостепеним решењем Основног суда у Панчеву.

Полазећи од наведеног, по налажењу Врховног касационог суда, како је предметни кривични поступак који се водио против окривљених због кривичног дела лака телесна повреда из члана 122. став 1. у вези члана 33. КЗ правноснажно окончан доношењем решења којим је поступак према окривљенима обустављен због наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења, којом приликом није донето основно решење о трошковима, односно није одлучено да ли трошкови поступка падају на терет буџетских средстава суда или не, побијаним првостепеним решењем, које је потврђено другостепеним решењем, нису могли бити одбачени као неблаговремени захтеви бранилаца окривљених за накнаду трошкова на основу члана 262. став 2. ЗКП из разлога што је протекла једна година од дана правноснажности решења о обустави кривичног поступка, будући да о трошковима поступка у смислу члана 262. став 1. ЗКП није одлучено решењем којим је обустављен кривични поступак.

Дакле, по оцени овог суда, у кокретном случају, а како није постојала одлука о трошковима предметног поступка у смислу члана 262. став 1. ЗКП, која би с обзиром на то да је предметни поступак окончан обуставом кривичног поступка требало да се донесе применом члана 265. став 1. ЗКП, то захтеви бранилаца окривљених за накнаду трошкова предметног поступка нису могли бити одбачени као неблаговремени на основу члана 262. став 2. ЗКП, јер би се рок од једне године могао рачунати само од дана правноснажности основног решења којим је било одлучено ко сноси трошкове поступка, а у случају да је то решење донето.

Имајући у виду све наведено, по налажењу овог суда, побијана решења су донета уз повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, јер је побијаним решењима, а приликом одлучивања о захтевима за накнаду трошкова кривичног поступка бранилаца окривљених, суд повредио законске одредбе, односно неправилно применио члан 262. став 2. ЗКП, због чега су побијана решења морала бити укинута и предмет враћен Основном суду у Панчеву на поновно одлучивање у првостепеном поступку. У поновном поступку суд ће имати у виду све примедбе из ове пресуде, поступити по истим, а како би био у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП, донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар - саветник                                                                                                              Председник већа-судија

Ивана Тркуља Веселиновић,с.р.                                                                                          Бата Цветковић,с.р.