Кзз 1188/2015

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 1188/2015
19.01.2016. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгише Ђорђевића, председника већа, Зорана Таталовића, Радмиле Драгичевић-Дичић, Maje Ковачевић-Томић и Милунке Цветковић, чланова већа, са саветником Јеленом Петковић-Милојковић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног С.Ч., због кривичног дела угрожавање јавног саобраћаја из члана 289. став 3. у вези става 1. КЗ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног С.Ч., адвоката Д.М., поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Новом Саду К 2802/2013 од 15.09.2015. године и Вишег суда у Новом Саду Кж1 227/2015 од 09.10.2015. године, у седници већа одржаној дана 19.01.2016. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног С.Ч., адвоката Д.М., поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Новом Саду К 2802/2013 од 15.09.2015. године и Вишег суда у Новом Саду Кж1 227/2015 од 09.10.2015. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Новом Саду К 2802/2013 од 15.09.2015. године, окривљени С.Ч. оглашен је кривим због кривичног дела угрожавање јавног саобраћаја из члана 289. став 3. у вези става 1. КЗ за које је осуђен на новчану казну у износу од 50.000,00 динара коју је дужан да плати у року од три месеца од дана правноснажности пресуде, а уколико окривљени новчану казну не плати у остављеном року иста ће бити замењена казном затвора и то тако што ће се за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора. Том пресудом констатовано је да имовинскоправни захтев није истакнут, док је окривљени на основу одредбе члана 264. став 1. ЗКП у вези члана 261. ЗКП обавезан да у корист буџетских средстава суда на име трошкова кривичног поступка плати износ од 29.500,00 динара на име извршеног вештачења и износ од 3.000,00 динара на име паушала све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења.

Пресудом Вишег суда у Новом Саду Кж1 227/2015 од 09.10.2015. године, делимично је уважена жалба браниоца окривљеног С.Ч. и преиначена је пресуда Основног суда у Новом Саду К 2802/2013 од 15.09.2015. године само у погледу имена окривљеног, тако што је уместо имена С.1 треба да стоји С.2, док је у осталом непреиначеном делу жалба браниоца окривљеног одбијена као неоснована и првостепена пресуда потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног С.Ч., адвокат Д.М., због повреде закона из члана 485. став 4. ЗКП у вези члана 441. став 4. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд наведене правноснажне пресуде укине и предмет врати ''на поновну одлуку органу поступка или преиначи првостепену одлуку, у делу у коме је захтев браниоца окривљеног одбијен као неоснован као и одлуку донету у поступку по редовном правном леку''.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу одредбе члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног С.Ч., адвоката Д.М., је недозвољен.

Одредбом члана 485. ЗКП прописани су разлози за подношење захтева за заштиту законитости од стране овлашћених лица за подношење захтева (члан 483. став 1. ЗКП), па је између осталих, у члану 485. став 1. тачка 1. ЗКП као разлог предвиђена повреда закона.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП прописано је да окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости због таксативно набројаних повреда тог законика, учињених у првостепеном поступку и поступку пред апелационим судом.

Сходно наведеној одредби члана 485. став 4. ЗКП право окривљеног на подношење захтева, преко свог браниоца, због повреде закона је, по ставу Врховног касационог суда, ограничено на повреде које су таксативно наведене у ставу 4. члана 485. ЗКП. Дакле, окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости због повреда тог законика, прописаних у члану 74, члану 438. став 1. тач. 1) и 4) и тач. 7) до 10) и став 2. тачка 1), члану 439. тач. 1) до 3) и члану 441. ст. 3. и 4. ЗКП, учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом.

У конкретном случају бранилац окривљеног у захтеву као разлог подношења само је формално означио да је наведеним правноснажном пресудама учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, због које повреде је подношење захтева дозвољено окривљеном, преко браниоца, при чему није указао које законске одредбе је суд одлуком о трошковима кривичног поступка на чије је плаћање обавезао окривљеног повредио, а из образложења захтева и навода да је првостепена пресуда донета иако окривљени није уредно позван на главни претрес који је одржан дана 15.09.2015. године, да је тај изостанак окривљеног бранилац оправдао достављањем лекарске документације за окривљеног, да окривљеном није достављена првостепена пресуда и да је у истој погрешно означено име окривљеног, а да у образложењу другостепене пресуде нису оцењени жалбени наводи који се односе на одлуку о казни, по налажењу Врховног касационог суда произилази да се захтевом оспорава чињенично стање утврђено првостепеном, а потврђено другостепеном пресудом.

Међутим, како цитираном одредбом члана 485. став 4. ЗКП која прописује разлоге због којих окривљени преко свог браниоца сходно ограничењу његових права правима који у поступку има окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека по основу погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, то је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног С.Ч., адвоката Д.М., оценио недозвољеним.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. у вези члана 485. став 4. ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                   Председник већа-судија

Јелена Петковић-Милојковић,с.р.                                                                         Драгиша Ђорђевић,с.р.