Пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1 1118/14 од 23.10.2015. године, усвојен је жалба браниоца окривљеног Д.Н., па је првостепена пресуда преиначена тако што је окривљени на основу члана 423. тачка 2. ЗКП, ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело изазивање опште опасности из члана 278. став 4. у вези става 1. КЗ, а оглашен је кривим због кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 4. у вези става 1. КЗ, за које му је утврђена казна затвора у трајању од једне године и 10 месеци, те му је за кривично дело неовлашћено стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, узета као утврђена казна затвора у трајању од три године, па је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од четири године. Истом пресудом жалба браниоца окривљеног у преосталом делу и жалба Вишег јавног тужиоца у Нишу су одбијене као неосноване, а првостепена пресуда је у непреиначеном делу потврђена.

Бранилац окривљеног Д.Н., адвокат М.Т., поднео је захтев за заштиту законитости против наведених пресуда због повреда закона из члана 485. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде преиначи, тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе за предметна кривична дела и у погледу правне квалификације и одлуке о кривичној санкцији у смислу навода захтева.

Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев браниоца окривљеног Д.Н. је неблаговремен.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП, прописано је да због повреде тог Законика (члан 74. члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. ст.3. и 4), учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом, окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовани правни лек. Овај рок важи и за браниоца окривљеног, с обзиром на одредбу члана 71. тачка 5) ЗКП, којом су права браниоца ограничена правима окривљеног.

С обзиром на то да из списа предмета и то из доставнице произлази да је окривљени Д.Н., другостепену пресуду лично примио дана 27.11.2015. године, а да је његов бранилац, адвокат М.Т., захтев за заштиту законитости против наведених пресуда поднео преко поште дана 30.12.2015. године, дакле по протеку законом прописаног рока из члана 485. став 4. ЗКП за подношење овог ванредног правног лека, то је Врховни касациони суд исти оценио неблаговременим.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 1) ЗКП, одбацио као неблаговремен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног.

Записничар – саветник                                                                          Председник већа - судија

Весна Веселиновић,с.р.                                                                        Јанко Лазаревић,с.р.