.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 118/2016
18.02.2016. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јанка Лазаревића, председника већа, Бате Цветковића, Горана Чавлине, Драгана Аћимовића и Радослава Петровића, чланова већа, са саветником Весном Веселиновић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Ч.Х. и др., због продуженог кривичног дела тешка крађа из члана 204. став 1. тачка 1. у вези члана 33. и члана 61. Кривичног законика и др., одлучујући о захтеву за заштиту законитости пуномоћника оштећеног Р.В., адвоката О.Ј., поднетом против правноснажне пресуде Апелационог суда у Новом Саду Кж1 1102/15 од 26.11.2015. године, у седници већа одржаној дана 18.02.2016. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости пуномоћника оштећеног Р.В., поднет против правноснажне пресуде Апелационог суда у Новом Саду Кж1 1102/15 од 26.11.2015. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Суботици К 96/14 од 15.05.2015. године, окривљени Ч.Х., оглашен је кривим због продуженог кривичног дела тешка крађа из члана 204. став 1. тачка 1. у вези члана 33. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од осам месеци, а окривљени Ж.К., З.Б. и П.К. су оглашени кривим због кривичног дела крађе из члана 203. став 1. у вези члана 33. КЗ, и за то дело је окривљени Ж.К., осуђен на казну затвора у трајању од осам месеци, а окривљени З.Б. на казну затвора у трајању од једне године и четири месеца, док је окривљеном П.К. изречена условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у трајању од једне године и истовремено одређено да се ова казна неће извршити ако окривљени за време од три године не учини ново кривично дело. На основу члана 258. ЗКП, оштећени Р.В. је са имовинско правним захтевом упућен на парнични поступак, а окривљени Ж.К., З.Б., П.К. и Ч.Х. су обавезани да оштећеном АД „Љ.“ у стечају на име имовинскоправног захтева солидарно исплате износ од 50.400,00 динара у року од 30 дана од правноснажности пресуде под претњом принудног извршења, док је са вишком имовинскоправног захтева оштећени упућен на парнични поступак. Окривљени су на основу члана 261. и члана 264. ЗКП, обавезани да првостепеном суду на име паушала плате износ од по 3.000,00 динара у року од 15 дана од правноснажности пресуде под претњом принудног извршења, а на основу члана 262. ЗКП је одређено да ће о трошковима поступка бити одлучено посебним решењем.
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 1102/15 од 26.11.2015. године, усвојене су жалбе бранилаца окривљених Ч.Х. и З.Б., и првостепена пресуда је преиначена само у делу одлуке о казни у односу на ове окривљене, тако што је другостепени суд окривљеног Ч.Х. за продужено кривично дело тешка крађа из члана 204. став 1. тачка 1. у вези члана 33. и члана 61. Кривичног законика за које је оглашен кривим првостепеном пресудом осудио на казну затвора у трајању од шест месеци, а окривљеног З.Б. за кривично дело крађа из члана 203. став 1. у вези члана 33. КЗ, за које је оглашен кривим првостепеном пресудом осудио на казну затвора у трајању од једне године, док су жалбе бранилаца окривљених Ж.К. и П.К. и пуномоћника оштећеног Р.В., као и жалба браниоца окривљеног З.Б. у преосталом делу одбијене као неосноване, а првостепена пресуда у непреиначеном делу потврђена.
Пуномоћник оштећеног Р.В., адвокат О.Ј., поднела је захтев за заштиту законитости против другостепене пресуде због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, одлуке о трошковима и повреде међународних конвенција и уговора са предлогом да Врховни касациони суд „жалбу“ оштећеног Р.В. у целости уважи, а побијану пресуду преиначи, тако што ће одлучити ко ће сносити трошкове кривичног поступка или да пресуду у том делу укине.
Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, у којој је размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости пуномоћника оштећеног, па је нашао:
Захтев за заштиту законитости пуномоћника оштећеног Р.В. је недозвољен.
Чланом 482. став 1. ЗКП, прописано је да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у том Законику.
Према одредби члана 483. став 1. ЗКП, којом је одређен круг лица овлашћен за подношење захтева за заштиту законитости овај ванредни правни лек могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац.
Из изнетих законских одредаба произлази да оштећени, као ни пуномоћник оштећеног нису овлашћени за подношење захтева за заштиту законитости, па је захтев пуномоћника оштећеног Р.В., оцењен као недозвољен.
Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.
Записничар – саветник Председник већа - судија
Весна Веселиновић,с.р. Јанко Лазаревић,с.р.
