Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 1074/15 од 20.11.2015. године одбијене су као неосноване жалба Вишег јавног тужиоца у Новом Пазару и жалбе бранилаца окривљених А.П., Е.К. и Р.Ф., а првостепена пресуда потврђена, док је жалба оштећеног одбачена као недозвољена.

Против наведених правноснажних пресуда Вишег суда у Новом Пазару К бр. 258/10 од 04.06.2015. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 1074/15 од 20.11.2015. године, захтев за заштиту заонитости поднела је бранилац окривљеног А.П., адв. Ј.Ф., због повреде закона из члана 439. тачке 1) и 2) ЗКП у вези члана 28. и 115. КЗ, с`предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, укине обе нижестепене пресуде и предмет врати суду на поновно одлучивање или пак да исте преиначи тако што ће окривљеног ослободити.

Врховни касациони суд је након достављања примерка захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу у смислу члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, одржао седницу већа без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сходно одредби члана 488. став 2. ЗКП, на којој је размотрио списе предмета, па је по оцени навода и предлога истакнутих у захтеву за заштиту законитости, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног А.П. је недозвољен.

Одредбом члана 484. Законика о кривичном поступку прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП), окривљени преко свог браниоца а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП.

Обавеза навођења разлога за подношење захтева због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП) подразумева не само формално означавање о којој повреди закона се ради већ и указивање на то у чему се она састоји.

У конкретном случају, бранилац окривљеног А.П., адв. Ј.Ф., у захтеву за заштиту законитости, као разлог подношења захтева, само формално означава повреду закона из члана 439. тачке 1) и 2) ЗКП, које очигледно омашком означава као став 1. и став 2. ЗКП, тако што наводи да је на окривљеног погрешно примењен закон јер нису примењене одредбе члана 28. КЗ о постојању стварне заблуде на страни окривљеног П., због чега исти може одговарати само за кривично дело убиства на мах из члана 115. КЗ, за које дело су по ставу браниоца испуњени сви објективни и субјективни услови, али исте по оцени Врховног касационог суда образлаже сопственим ставовима о постојању напада као елемента и услова нужне одбране и јаке раздражености као услова постојања кривичног дела убиство на мах и сопственoм оценом изведених доказа, а што све не представља разлог због којег је у смислу члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу а због повреде закона.

Имајући у виду да је у поднетом захтеву само формално означена повреда закона због које је подношење захтева дозвољено, чл. 439. тачке 1) и 2) ЗКП а суштински се указује на недозвољене разлоге за подношење захтева – погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и оцена доказа, то је Врховни касациони суд исти, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, одбацио као недозвољен.

Записничар-саветник,                                                                           Председник већа-судија,

Зорица Стојковић, с.р.                                                                          Веско Крстајић, с.р.