
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 1098/2015
23.12.2015. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Веска Крстајића, Биљане Синановић, Милунке Цветковић, и Горана Чавлине, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Зорицом Стојковић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Б.Ј., због продуженог кривичног дела фалсификовање исправе у саизвршилаштву из члана 355. став 2. у вези става 1. и члана 33. и 61. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Б.Ј., адв. М.Д.П., поднетом против правноснажних решења Основног суда у Крагујевцу 3К бр. 916/13 од 21.05.2015. године и Кв бр. 858/15 од 25.09.2015. године, у седници већа одржаној дана 23.12.2015. године, једногласно је донео
П Р Е С У Д У
УСВАЈА СЕ захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Б.Ј., адв. М.Д.П., као основан, па се УКИДАЈУ правноснажна решења Основног суда у Крагујевцу 3К бр. 916/13 од 21.05.2015. године и Кв бр. 858/15 од 25.09.2015. године и предмет враћа Основном суду у Крагујевцу на поновно одлучивање.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Основног суда у Крагујевцу 3К бр. 916/13 од 21.05.2015. године окривљеном Б.Ј. досуђени су трошкови кривичног поступка на име награде и нужних издатака браниоцу у износу од 35.250,00 динара и наложено да се исти по правноснажности решења исплате окривљеном из буџетских средстава суда.
Решењем Основног суда у Крагујевцу Кв бр. 858/15 од 25.09.2015. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног Б.Ј., а првостепено решење потврђено.
Против правноснажних решења Основног суда у Крагујевцу 3К бр. 916/13 од 21.05.2015. године и Кв. бр. 858/15 од 25.09.2015. године, захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног Б.Ј. адв. М.Д.П. због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 441. став 4. у вези члана 485. став 4. ЗКП с`предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, укине оба нижестепена решења и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или пак да иста преиначи тако што ће окривљеном признати и досудити на терет буџетских средстава суда трошкове кривичног поступка у траженом износу од 106.518,00 динара увећаном за износ од 22.500,00 динара на име састава жалбе на првостепено решење, као и износ од 45.000,00 динара на име састава захтева за заштиту законитости.
Врховни касациони суд је у смислу члана 488. став 1. ЗКП, примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног доставио Републичком јавном тужиоцу, након чега је одржао седницу већа о којој у смислу члана 488. став 2. ЗКП није обавестио јавног тужиоца и браниоца окривљеног налазећи да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, у којој седници је размотрио списе предмета са решењима против којих је захтев поднет, па је по оцени навода и предлога у захтеву браниоца окривљеног, нашао:
Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Б.Ј. је основан.
Основано бранилац окривљеног Б.Ј. у поднетом захтеву за заштиту законитости наводи да је правноснажним решењима Основног суда у Крагујевцу 3К бр. 916/13 од 21.05.2015. године и Кв бр. 858/15 од 25.09.2015. године повређена одредба члана 441. став 4. у вези члана 261. став 2. тачка 7) ЗКП у вези члана 9. и Тарифног броја 7. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката.
Наиме првостепени суд је одлучујући о захтеву браниоца окривљеног Б.Ј. за накнаду трошкова у износу од 106.518,00 динара, а који износ је тражен и то: на име награде за одбрану на једном одржаном главном претресу дана 23.03.2015. године износ од 24.000,00 динара, за приступ на једном одржаном главном претресу дана 11.03.2015. године износ од 12.750,00 динара, присуства на једном одржаном рочишту у истрази дана 25.04.2012. године, за одсуствовања из канцеларије у трајању од по четири часа, приступа на рочиште у истрази и једном одржаном главном претресу износе од по 1.500,00 динара, за одсуствовање из канцеларије у трајању од по три часа и приступа на једном неодржаном главном претресу износе од по 1.500,00 динара на име путних трошкова за три доласка на релацији Ћуприја - Крагујевац и обрнуто, износ од укупно 18.018,00 динара и износ од 11.250,00 динара на име састављања трошковника, окривљеном досудио трошкове кривичног поступка на име награде и нужних издатака браниоца у износу од 35.250,00 динара.
Дајући разлоге за досуђени износ трошкова од 35.250,00 динара, првостепени суд наводи да је утврдио да окривљеном Б.Ј. припада право на накнаду трошкова на име награде за одбрану на једном одржаном главном претресу дана 23.03.2015. године и на име присуства на једном одржаном рочишту у истрази дана 25.04.2012. године, у износима од по 17.625,00 динара, што укупно чини износ од 35.250,00 динара, уз образложење да у досуђене износе за одржани главни претрес и за присуство на рочишту у истрази улазе и износи од по 1.500,00 динара за започети први сат у ком делу је одсуство браниоца из канцеларије било нужно.
Првостепени суд у образложењу наводи да је приликом одлучивања о висини трошкова имао у виду да се у конкретном кривичном поступку ради о два окривљена лица која су имала заједничког браниоца, у ком случају истом-окривљеном Б.Ј. припада награда у износу од 150%, што значи да су окривљени плаћали браниоца по 75% односно по ½ награде, а висина трошкова утврђена је на основу Тарифног броја 1, 2, 3. и 7. Тарифе о наградама и накнадама за рад адвоката („Службени гласник РС“, број 121/2012). Надаље, суд наводи да окривљеном не припадају трошкови по важећој адвокатској тарифи на име састава поднеска - трошковника као ни накнада трошкова на име превоза браниоца на релацији Крагујевац - Ћуприја, јер бранилац суду није доставио доказе - рачуне о висини истих, као и издаци за други, трећи и четврти час, који по ставу суда нису били нужни, обзиром да је окривљени могао да ангажује браниоца - адвоката из Крагујевца, у ком случају трошкови не би ни настали, а да је део захтева браниоца за накнаду трошкова на име награде за приступ на једном одложеном главном претресу дана 11.03.2015. године неоснован, јер бранилац окривљеног није био присутан.
Разлози дати у првостепеном решењу су према наводима захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Б.Ј. нејасни и истима је првостепени суд повредио одредбу члана 441. став 4. ЗКП у вези члана 261. став 2. тачка 7. ЗКП у вези члана 9. и Тарифног броја 7. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката.
Сходно наведеним законским одредбама, трошкови кривичног поступка су издаци учињени поводом поступка од његовог покретања до његовог завршетка (члан 261. став 1. ЗКП) и исти поред осталог обухватају: награду вештаку, награду стручном саветнику, награду преводиоцу, награду тумачу, награду и нужне издатке браниоца, нужне издатке приватног тужиоца и оштећеног као тужиоца и њихових законских заступника, као и награду и нужне издатке његових пуномоћника (став 2. тачка 7) члана 261. ЗКП).
Бранилац има право на накнаду трошкова - награду и нужне издатке, увек када обавља послове „изван седишта адвокатске канцеларије“ (члан 9. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Службени гласник РС“, број 121/2012)) па је с`тога неприхватљив став првостепеног суда да окривљеном не припадају трошкови за одсуство браниоца из канцеларије за други, трећи и четврти час, будући да је исти могао да ангажује адвоката - браниоца из Крагујевца, као и трошкови на име превоза браниоца на релацији Крагујевац - Ћуприја, јер бранилац суду није доставио доказе - рачуне о висини истих, а све с`обзиром на чињеницу да је бранилац био присутан на главним претресима одржаним дана 25.04.2012, 23.03.2015. и 19.02.2015. године који датум бранилац очигледно грешком означава као 11.03.2015. године, па у складу са тим по ставу Врховног касационог суда окривљеном припадају сви трошкови настали у вези са тим, које се обрачунавају по математичкој формули предвиђеној Адвокатском тарифом а суд има право да провери да ли су ти захтевани трошкови правилно обрачунати у складу са том формулом и да ли је окривљени тражио реалан износ узимајући у обзир опште познате чињенице „удаљеност суда од канцеларије браниоца и цена бензина“.
Надаље, погрешан је закључак првостепеног суда да окривљени има право на 75% признатих трошкова само зато што је његов бранилац истовремено био и бранилац окривљеног С.З. тј. да су они у кривичном поступку имали истог браниоца (Тарифни број 7. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката).
Из списа предмета произилази да је правноснажном пресудом Основног суда у Крагујевцу 3К бр. 916/13 од 23.03.2015. године окривљени С.З. оглашен кривим за кривично дело фалсификовање исправе из члана 355. став 2. у вези става 1. КЗ за које му је изречена условна осуда а да је према окривљеном Б.Ј. применом члана 422. став 1. тачка 1) ЗКП одбијена оптужба да је извршио продужено кривично дело фалсификовање исправе у саизвршилаштву из члана 355. став 2. у вези става 1. у вези члана 33. и 61. Кривичног законика, а да само трошкови окривљеног Б.Ј. падају на терет буџетских средстава суда. Дакле, у конкретном случају само један окривљени и то Б.Ј. има право на накнаду трошкова из буџетских средстава, те је с`тога без утицаја на његово право на накнаду трошкова кривичног поступка у пуном износу то што је његов бранилац био и бранилац другог окривљеног који нема право на трошкове из буџетских средстава.
Поступајући на описани начин, првостепени суд је учинио повреду одредбе члана 441. став 4. у вези члана 261. став 2. тачка 7) ЗКП у вези члана 9. и Тарифног броја 7. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката па је Врховни касациони суд из изнетих разлога усвојио захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Б.Ј. као основан, укинуо оба нижестепена решења и предмет вратио Основном суду у Крагујевцу на поновно одлучивање. У поновном постуку суд ће имати у виду примедбе из ове пресуде, поступити по истима и с`тим у вези одлучити о осталим трошковима кривичног поступка у складу са законом и Тарифом о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката.
Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 492. став 1. тачка 1. ЗКП одлучио као у изреци ове пресуде.
Записничар-саветник, Председник већа-судија,
Зорица Стојковић, с.р. Невенка Важић, с.р.