.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 284/2016
24.03.2016. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јанка Лазаревића, председника већа, Бате Цветковића, Горана Чавлине, Драгана Аћимовића и Радослава Петровића, чланова већа, са саветником Иваном Тркуљом Веселиновић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Б.Д., због кривичног дела превара из члана 208. став 4. у вези става 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости бранилаца окривљеног Б.Д., адвоката Д.Р., С.С. и И.М., поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Прокупљу К 454/12 од 21.02.2013. године и Апелационог суда у Нишу Кж1 3082/13 од 18.08.2014. године, у седници већа одржаној 24.03.2016. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као неблаговремен захтев за заштиту законитости бранилаца окривљеног Б.Д., адвоката Д.Р., С.С. и И.М., поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Прокупљу К 454/12 од 21.02.2013. године и Апелационог суда у Нишу Кж1 3082/13 од 18.08.2014. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Прокупљу К 454/12 од 21.02.2013. године окривљени Б.Д. је оглашен кривим да је извршио кривично дело превара из члана 208. став 4. у вези става 1. КЗ, за које је осуђен на казну затвора у трајању од две године и новчану казну у износу од 100.000,00 динара као споредну казну коју је дужан да плати у року од 15 дана од правноснажности пресуде, а уколико исту не плати, новчана казна ће бити замењена казном затвора тако што ће се за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора. Окривљени је обавезан да суду на име паушала исплати износ од 5.000,00 динара, на име трошкова кривичног поступка износ од 13.600,00 динара, као и да оштећеном Г.Ђ. на име трошкова кривичног поступка исплати износ од 24.000,00 динара, све у року од 15 дана од правноснажности пресуде под претњом принудног извршења. Истом пресудом окривљени је обавезан да оштећеном Г.Ђ. на име имовинскоправног захтева исплати износ од 33.500 евра у динарској противвредности са каматом по стопи коју прописује Централна европска банка почев од 25.10.2003. године па до коначне исплате, а у року од 15 дана од правноснажности пресуде, док је за евентуални вишак имовинскоправног захтева оштећени упућен на парницу.
Пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1 3082/13 од 18.08.2014. године, одбијена је као неоснована жалба окривљеног Б.Д., а пресуда Основног суда у Прокупљу К 454/12 од 21.02.2013. године је потврђена.
Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости су поднели браниоци окривљеног Б.Д., адвокати Д.Р., С.С. и И.М., у смислу члана 485. став 1. тач. 1) и 3) у вези става 4. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд укине побијане пресуде и предмет врати на поновно одлучивање првостепеном суду, или да исте преиначи у смислу навода из захтева.
Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. ЗКП одржао седницу већа у којој је размотрио списе предмета, па је нашао:
Захтев за заштиту законитости је неблаговремен.
Одредбом члана 485. став 4. ЗКП је прописано да због повреда тог законика (члан 74, члан 438. став 1. тач. 1) и 4) и тач. 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тач. 1) до 3) и члан 441. ст. 3. и 4.) учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек. Овај рок важи и рачуна се исто и за браниоца окривљеног сходно правима којa у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП.
Како из списа предмета и то из доставнице произилази да је окривљени Б.Д. пресуду Апелационог суда у Нишу Кж1 3082/13 од 18.08.2014. године, лично примио 15.11.2014. године, а да су његови браниоци, адвокати Д.Р., И.М. и С.С., захтев за заштиту законитости против наведених пресуда поднели 10.02.2016. године, дакле по протеку законом прописаног рока из члана 485. став 4. ЗКП, то је Врховни касациони суд захтев бранилаца окривљеног оценио као неблаговремен.
Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 1) ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Ивана Тркуља Веселиновић,с.р. Јанко Лазаревић,с.р.
