Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јанка Лазаревића, председника већа, Бате Цветковића, Горана Чавлине, Драгана Аћимовића и Радослава Петровића, чланова већа, са саветником Весном Веселиновић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Б.Ђ., због кривичног дела тешко дело против здравља људи из члана 259. став 4. у вези члана 251. став 3. у вези става 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Б.Ђ., адвоката др С.Б., поднетом против решења Апелационог суда у Новом Саду Кж1 809/15 од 10.11.2015. године, у седници већа одржаној дана 14.04.2016. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Б.Ђ., поднет против решења Апелационог суда у Новом Саду Кж1 809/15 од 10.11.2015. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Апелационог суда у Новом Саду Кж1 809/15 од 10.11.2015. године, усвојена је жалба Основног јавног тужиоца у Суботици и укинута пресуда Основног суда у Суботици К 149/10 од 26.02.2015. године и предмет је враћен првостепеном суду на поновно суђење.

Против овог решења бранилац окривљеног Б.Ђ., адвокат др С.Б., поднео је захтев за заштиту законитости због повреде Закона из члана 460. став 3. ЗКП, члана 1. став 1, члана 15. став 4, члана 16. став 2. и члана 420. став 1. у вези члана 462. став 3. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости, укине побијано решење и предмет врати Апелационом суду у Новом Саду на поновну одлуку уз наредбу да се даљи поступак одржи пред потпуно измењеним већем.

Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, на којој је размотрио списе предмета са решењем против кога је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Б.Ђ. је недозвољен.

Одредбом члана 482. ЗКП, прописано је да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у том Законику.

Врховни касациони суд налази да решење Апелационог суда у Новом Саду Кж1 809/15 од 10.11.2015. године, којим је првостепена пресуда укинута по жалби Основног јавног тужиоца у Суботици, нема правни карактер правноснажне судске одлуке, с обзиром на то да у таквој процесној ситуацији материјално правни однос који је предмет кривичног поступка није мериторно решен, па се следствено томе и не ради о правноснажно пресуђеној ствари, због чега наведено другостепено решење не може бити предмет испитивања по захтеву за заштиту законитости.

Законик о кривичном поступку у члану 277. став 2. ЗКП, прописује да правноснажност решења наступа кад се оно не може побијати жалбом или кад жалба није дозвољена и на овај начин одређује само формално правноснажност решења. Стога, по оцени овог суда, решење о укидању првостепене пресуде, против кога се не може изјавити жалба има само формалну, али не и материјалну правноснажност, јер ће се о главној ствари поново водити првостепени поступак.

Имајући у виду изложено, Врховни касациони суд налази да би оцена законитости наведеног решења Апелационог суда у Новом Саду била у супротности са одредбом члана 482. ЗКП, с обзиром да се овај ванредни правни лек може поднети само против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда, или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                   Председник већа-судија

Весна Веселиновић,с.р.                                                                              Јанко Лазаревић,с.р.