Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 2336/2015
21.01.2016. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Предрага Трифуновића, председника већа, Звездане Лутовац и Јелене Боровац, чланова већа, у правној ствари тужиоца С.С.1 из В., чији је пуномоћник Д.С., адвокат из В., против туженог Б. ДОО Р., у реструктурирању, кога заступа С.С.2, адвоакт из В., одлучујући о ревизији туженог, изјављеној против решења Вишег суда у Врању Гж1 30/15 од 07.09.2015. године, у седници одржаној 21.01.2016. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против решења Вишег суда у Врању Гж1 30/15 од 07.09.2015. године.

О б р а з л о ж е њ е

Правноснажним решењем Вишег суда у Врању Гж1 30/15 од 07.09.2015. године, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђено решење о принудној наплати судске таксе Основног суда у Врању П1 1041/11 од 21.04.2015. године.

Против наведеног решења тужени је изјавио ревизију, с позивом на члан 395. ЗПП (погрешно се позивајући на члан 404. ЗПП), због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене материјалног права и битних повреда одредаба парничног поступка.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 401. став 2. у вези члана 412. став 5. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 125/04, 111/09), који се примењује на основу члана 506. став 1. ЗПП (''Службени гласник РС'' бр. 72/11) и нашао да ревизија није дозвољена.

У овој врсти поступка, нема законских услова за примену одредаба члана 395. ЗПП, које се односе на изузетну дозвољеност ревизије против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом по одредбама члана 394. тог Закона, јер се ради о поступку принудне наплате судске таксе.