Против наведене пресуде Прекршајног апелационог суда у Београду Прж 24204/15 од 25.12.2015. године Републички јавни тужилац је поднео захтев за заштиту законитости Птз 88/16 од 02.03.2016. године, због битне повреде одредаба прекршајног поступка у смислу члана 234. став 2. у вези чл. 229. став 1, 238. став 2. и 227. Закона о прекршајима („Службени гласник РС“, бр.101/05, 116/08 и 111/09), у вези члана 455. став 3. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд укине побијану пресуду и предмет врати истом суду на поновну одлуку.

Врховни касациони суд је, након што је о седници већа у смислу члана 286. став 2. Закона о прекршајима („Службени гласник РС“, бр.65/2013) обавестио Републичког јавног тужиоца, одржао седницу већа у којој је размотрио списе предмета, те је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

Одредбом члана 340. Закона о прекршајима („Службени гласник РС“, бр.65/2013), је прописано да ће се прекршајни поступци започети до дана почетка примене овог закона окончати по одредбама Закона о прекршајима („Службени гласник РС“, бр.101/05, 116/08 и 111/09), па се у овом поступку законитост побијане правноснажне пресуде мора оцењивати у складу са Законом о прекршајима („Службени гласник РС“, бр. 101/05, 116/08 и 111/09), (у даљем тексту раније важећи Закон о прекршајима).

По налажењу Врховног касационог суда, побијана пресуда Прекршајног апелационог суда у Београду је донета уз битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 234. став 2. раније важећег Закона о прекршајима, будући да је повређено право одбране окривљеног, јер није одлучено о благовремено поднетој жалби окривљеног на првостепену одлуку, а о којој је другостепени суд био дужан да одлучи, што је утицало на законито и правилно доношење одлуке.

Наиме, из списа предмета произилази да су у предметном прекршајном поступку жалбе на првостепену пресуду Прекршајног суда у Младеновцу – Одељење у Сопоту благовремено изјавили бранилац окривљеног адвокат М.В. и окривљени М.М. лично, те да је жалба браниоца окривљеног достављена другостепеном суду пре жалбе окривљеног и о истој је другостепени суд одлучио доношењем побијане пресуде којом је жалбу одбио као неосновану, а првостепену пресуду потврдио, док је жалба окривљеног одбачена као недозвољена у смислу чл. 259. став 4. и 268. став 1. сада важећег Закона о прекршају.

Одредбом члана 229. став 1. раније важећег Закона о прекршајима је прописано да жалбу могу изјавити окривљени и подносилац захтева, док је ставом 3. истог члана прописано да у корист окривљеног жалбу могу изјавити његов бранилац, брачни друг, сродник по крви у правој линији, брат, сестра, законски заступник, усвојитељ, усвојеник, хранитељ и лице са којим живи у ванбрачној заједници. Одредбом члана 238. став 2. истог закона је прописано да благовремену и дозвољену жалбу суд, односно орган управе са списима предмета ће доставити Вишем прекршајном суду у року од три дана, док је одредбом члана 239. истог закона прописано да решавајући по жалби Виши прекршајни суд може жалбу одбацити, одбити као неосновану и потврдити првостепену одлуку или усвојити, а првостепену одлуку преиначити или укинути. Одредбом члана 227. истог закона је прописано да на поступак пред судовима, који није прописан одредбама овог закона, сходно се примењују одредбе Законика о кривичном поступку, ако овим или другим законом није другачије одређено.

Одредбом члана 455. став 3. Законика о кривичном поступку је прописано да о свим жалбама против исте пресуде другостепени суд одлучује, по правилу, једном одлуком.

Овај суд најпре налази да у конкретном случају жалба окривљеног није могла бити одбачена као недозвољена у смислу чл. 259. став 4. и 268. став 1. сада важећег Закона о прекршајима с обзиром на одредбу члана 340. важећег Закона, по којој је у конкретном случају требало применити раније важећи Закон о прекршајима и то одредбе чл. 229. став 1. и 238. став 2. тог закона и жалбу окривљеног доставити другостепеном суду.

Полазећи од наведеног, по оцени овог суда, како су у конкретном случају жалбе на првостепену пресуду Прекршајног суда у Младеновцу – Одељење суда у Сопоту, благовремено изјавили и окривљени и његов бранилац, те како је другостепени суд побијаном пресудом одлучио само о жалби браниоца, а имајући у виду да је у односу на жалбу окривљеног суд поступио противно раније важећем Закону о прекршајима, то је у конкретном случају дошло до повреде права на одбрану окривљеног, јер је другостепени суд погрешном применм закона одбацио жалбу окривљеног и о његовој жалби није одлучио сходно законској могућности предвиђеној одредбом члана 455. став 3. ЗКП.

Дакле, како у предметном поступку другостепени суд није одлучио о благовремено изјављеној жалби окривљеног, учињена је битна повреда одредаба прекршајног поступка из члана 234. став 2. раније важећег Закона о прекршајима, због чега је побијана пресуда морала бити укинута и предмет враћен истом суду на поновно одлучивање, с тим што ће у поновном поступку суд имати у виду одредбе члана 76. раније важећег Закона о прекршајима.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 287. став 4. Закона о прекршајима („Службени гласник РС“, бр.65/13), одлучио као у изреци пресуде.

Записничар - саветник                                                                                                  Председник већа-судија

Ивана Тркуља Веселиновић,с.р.                                                                              Јанко Лазаревић,с.р.