.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 287/2016
29.03.2016. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгише Ђорђевића, председника већа, Зорана Таталовића, Радмиле Драгичевић-Дичић, Маје Ковачевић Томић и Соње Павловић, чланова већа, са саветником Татјаном Миленковић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Д.Р., због кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355. став 2. у вези става 1. КЗ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Д.Р., адвоката П.Л., поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Кикинди К бр.167/15 од 29.09.2015. године и Вишег суда у Зрењанину Кж бр.225/15 од 17.12.2015. године, у седници већа одржаној дана 29.03.2016. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Д.Р., поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Кикинди К бр.167/15 од 29.09.2015. године и Вишег суда у Зрењанину Кж бр.225/15 од 17.12.2015. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Кикинди К бр.167/15 од 29.09.2015. године пресуда Основног суда у Кикинди К бр.85/14 од 26.02.2015. године остала је на снази у целости, а промењена је у погледу трошкова кривичног поступка, док је на основу члана 264. став 1. ЗКП, обавезан окривљени Д.Р. на плаћање трошкова кривичног поступка у износу од 12.000,00 динара у року од 15 дана по правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.
Пресудом Вишег суда у Зрењанину Кж бр.225/15 од 17.12.2015. године одбијене су као неосноване жалбе браниоца окривљеног и окривљеног Д.Р., па је пресуда Основног суда у Кикинди К бр.167/15 од 29.09.2015. године у целости потврђена.
Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Д.Р., адвокат П.Л., због повреде закона из члана 439. тачка 3. ЗКП и 441. ст. 3. и 4. ЗКП, које повреде нису образложене, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде преиначи и ослободи окривљеног од кривице и казне или да исте укине и предмет врати на поновни поступак и одлучивање.
Врховни касациони суд је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:
Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Д.Р. је недозвољен.
Одредбом члана 484. ЗКП, прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).
Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП.
При томе, обавеза навођења разлога за подношење захтева због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП), подразумева не само формално означавање о којој повреди закона се ради, већ и указивање на то у чему се она састоји.
Бранилац окривљеног Д.Р. у захтеву за заштиту законитости наводи да су побијане пресуде донете уз повреде закона из члана 439. тачка 3. и 441. ст. 3. и 4. ЗКП, али не наводи у чему се наведене повреде састоје, већ у образложењу указује да је током првостепеног и другостепеног поступка повређено право окривљеног на правично суђење као и право на одбрану окривљеног.
Имајући у виду да бранилац окривљеног Д.Р. није образложио нити конкретизовао у чему се састоје повреде закона из члана 439. тачка 3. и члана 441. ст. 3. и 4. ЗКП, због којих је иначе окривљеном формално дозвољено подношење захтева за заштиту законитости, Врховни касациони суд је поднети захтев обзиром да није наведено у чему се те повреде састоје, оценио као недозовљен. Подношење захтева за заштиту законитости због повреде права на правично суђење и повреде права на одбрану (осим повреде члана 74. ЗКП који се односи на обавезну одбрану, што у овој кривично правној ситуацији није случај) не представља законске разлоге прописане чланом 485. став 4. ЗКП, због којих је окривљеном дозвољено подношење овог ванредног правног лека, па је Врховни касациони суд поднети захтев и у том делу оценио као недозвољен.
Из напред наведених разлога, донета је одлука као у изреци на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. у вези члана 485. став 4. ЗКП.
Записничар-саветник, Председник већа-судија,
Татјана Миленковић, с.р. Драгиша Ђорђевић, с.р.
