Кзз 315/2016

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 315/2016
30.03.2016. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Веска Крстајића, Биљане Синановић, Милунке Цветковић и Радослава Петровића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Милом Ристић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Н.М., због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 3. у вези члана 289. став 3. у вези става 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Н.М., адв. К.Р., поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Зрењанину 30К 364/15 од 19.11.2015. године и Вишег суда у Зрењанину 1Кж1 3/16 од 02.02.2016. године, у седници већа одржаној дана 30.03.2016. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Н.М., адв. К.Р., поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Зрењанину 30К 364/15 од 19.11.2015. године и Вишег суда у Зрењанину 1Кж1 3/16 од 02.02.2016. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Зрењанину 30К 364/15 од 19.11.2015. године, окривљени Н.М. оглашен је кривим због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 3. у вези члана 289. став 3. у вези става 1. Кривичног законика за које му је изречена условна осуда, тако што му је утврђена казна затвора у трајању од четири месеца и одређено да се иста неће извршити уколико окривљени у року од две године не учини ново кривично дело.

На основу члана 86. у вези члана 297. став 5. КЗ окривљеном је изречена мера безбедности забране управљања моторним возилом „Б“ категорије у трајању од четири месеца рачунајући од дана правноснажности пресуде.

Окривљени је обавезан на плаћање судског паушала у износу од 3.000,00 динара и на име трошкова кривичног поступка у износу од 15.893,00 динара све у року од 15 дана по правноснажности пресуде, као и да накнади трошкове оштећеног за ангажовање пуномоћника који ће бити опредељени посебним решењем.

На основу члана 258. став 4. ЗКП оштећени К.Ј. упућен је ради остваривања имовинскоправног захтева на парницу.

Пресудом Вишег суда у Зрењанину 1Кж1 3/16 од 02.02.2016. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног Н.М. и пресуда Основног суда у Зрењанину 30К 364/15 од 19.11.2015. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда бранилац окривљеног Н.М., поднео је захтев за заштиту законитости због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, укине побијане пресуде и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Н.М., адв. К.Р. је недозвољен.

Одредбом члана 484. Законика о кривичном поступку прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП ограничени су разлози због којих окривљени може поднети захтев за заштиту законитости, па следствено томе окривљени на основу члана 485. став 1. тачка 1) и став 4. ЗКП може преко браниоца, поднети захтев за заштиту законитости само због повреда тог законика, прописаних у члану 74, члану 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члану 439. тачка 1) до 3) и члану 441. став 3. и 4. ЗКП, учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом.

Захтевом за заштиту законитости бранилац окривљеног Н.М., адв. К.Р., истиче да је правноснажним пресудама учињена повреда закона из члана 439. тачка 1) Законика о кривичном поступку, због које повреде је захтев дозвољен, али не опредељује у чему се ова повреда материјално правне природе састоји, већ у суштини у образложењу захтева оспорава утврђено чињенично стање у правноснажним одлукама и указује на погрешну оцену доказа што не представља разлоге због којих је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеног и његовог браниоца.

Наиме, супротно чињеничним утврђењима из правноснажних пресуда, бранилац окривљеног Н.М., у поднетом захтеву наводи да суд није утврдио која је улица са правом првенства пролаза, да ли улица којом се кретао окривљени или пак оштећени, да на раскрсници улице Симе Шолаје и улице Марка Орешковића постоји стуб од знака, који је јасно означен на скици коју је сачинила полиција, те да је од увек ту био знак укрштања са путем са првенством пролаза, као и да суд није прибавио извештај од надлежне дирекције о начину регулисања саобраћаја у предметним улицама, а како би се на поуздан начин утврдило, да ли се окривљени кретао улицом са првенством пролаза или пак оштећени, дакле оспорава се утврђено чињенично стање утврђено правноснажним одлукама и указује на погрешну оцену доказа.

Дакле, у поднетом захтеву само је формално означена повреда закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, због које повреде је подношење захтева дозвољено, док се у суштини указује на погрешно утврђено чињенично стање и оцену доказа од стране првостепеног и другостепеног суда, из којих разлога сходно одредби члана 485. став 4. ЗКП није дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеног и његовог браниоца.

Осталим наводима у захтеву за заштиту законитости се указује на повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) и 3) ЗКП, а које повреде не представљају у смислу члана 485. став 4. ЗКП дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости окривљеног и његовог браниоца.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је захтев браниоца окривљеног Н.М., адв. К.Р., на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП одбацио као недозвољен и одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                    Председник већа-судија

Мила Ристић, с.р.                                                                                                             Невенка Важић, с.р.