Пресудом Привредног апелационог суда Пж бр.5529/15 од 08.10.2015. године, одбијене су као неосноване жалбе туженог и тужилаца и потврђена наведена пресуда Привредног суда у Зрењанину.

Против правноснажне другостепене пресуде тужиоци су благовремено изјавили ревизију, побијајући је због погрешне примене материјалног права. Ревизија је изјављена на основу члана 404. ЗПП – 395. ЗПП („Сл. гласник РС“, број 125/04, 111/09), који се у конкретном случају примењује на основу члана 506. став 1. ЗПП („Сл. гласник РС“, број 72/11).

Привредни апелациони суд је оценио допуштеност изјављене ревизије у смислу члана 395. ЗПП, те је решењем Пж бр.5529/15 од 11.02.2016. године, предложио Врховном касационом суду одлучивање о изјављеној ревизији тужилаца као изузетно допуштеној ревизији

Поступајући по предлогу Привредног апелационог суда, Врховни касациони суд је нашао да у конкретном случају нису испуњени услови да се о ревизији тужилаца одлучује као о изузетно допуштеној ревизији.

Одредбом члана 395. ЗПП, прописано је да је ревизија изузетно дозвољена и против другостепене пресуде, која се не би могла побијати ревизијом по одредбама члана 394. овог Закона, кад је по оцени Апелационог суда о допуштености ове ревизије, потребно да се размотре правна питања од општег интереса, уједначи судска пракса или кад је потребно ново тумачење права.

Привредни апелациони суд у свом решењу од 11.02.2016. године, није у довољној мери образложио свој предлог, није навео постојање различитих судских одлука по истом правном питању од значаја за праксу, уколико постоје, нити је навео у чему се огледа разлика у ставовима, те нема потребе за уједначавањем судске праксе или новим тумачењем права.

Стога је одлучено као у ставу 1. изреке.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије на основу члана 401. став 2. ЗПП (''Службени гласник РС'' бр. 125/04 и 111/09) а у вези са чланом 23. Закона о изменама и допунама ЗПП (''Службени гласник РС'' бр. 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужилаца није дозвољена.

Одредбом члана 23. став 3. Закона о изменама и допунама ЗПП, прописано је да је ревизија дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора побијаног дела прелази динарску противвредност од 40.000 евра, односно 100.000 евра у привредним споровима, по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, а који нису правноснажно решени до дана ступања на снагу овог Закона.

Тужиоци С.Г. и С.С., поднели су тужбу суду 07.12.2009. године, а М.И. и М.Л. дана 08.12.2009. године. Тужбом су тражили утврђење ништавости уговора и исплату (401.335,69 динара; 461.086,55 динара; 454.127,75 динара и 247.638,89 динара). Поднеском од 23.04.2015. године, смањен је тужбени захтев и коначно опредељен на износе о којима је одлучено првостепеном пресудом.

Побијани део правноснажне пресуде у овој парници, за сваког од тужилаца посебно (нису јединствени супарничари), је испод износа од 40.000 евра у динарској противвредности.

С обзиром да је побијани део правноснажне пресуде у овој парници за сваког од тужилаца посебно испод граничног износа прописаног цитираном законском одредбом за дозвољеност ревизије, то ревизија тужилаца у смислу одредбе члана 401. став 2. тачка 5. ЗПП, није дозвољена.

Дозвољеност ревизије у овој парници цењена је према цензусу од 40.000 евра у динарској противвредности, а не према цензусу од 100.000 евра који је прописан за привредне спорове, будући да је Привредни суд у Зрењанину у конкретном случају поступао по атракцији надлежности јер је над туженима отворен поступак стечаја.

Стога је на основу члана 404. ЗПП, одлучено је као у ставу 2. изреке.

Председник већа-судија

Бранко Станић,с.р.