Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Љубице Милутиновић, председника већа, Биљане Драгојевић и Марине Говедарице, чланова већа, у парници тужиље С.К. из Н., чији је пуномоћник Б.П.А., адвокат из Н., против тужене П.с. и с.с. Н. д.о.о. Н., чији је пуномоћник С.И., адвокат из Н., ради поништаја решења, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2528/15 од 05.11.2015. године, у седници одржаној 16.03.2016. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Апелационог суда у Нишу Гж1 2528/15 од 05.11.2015. године и предмет враћа другостепеном суду на поновно одлучивање о жалби тужиље.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Нишу П1 2776/14 од 13.05.2015. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да се поништи као незаконито решење директора тужене бр. 78 од 15.09.2011. године, да се обавеже тужена да тужиљу врати на рад и призна јој сва права по основу рада почев од 21.09.2011. године, као и да јој накнади трошкове парничног поступка. Ставом другим изреке обавезана је тужиља да туженом на име трошкова парничног поступка иплати 144.000,00 динара.

Апелациони суд у Нишу је пресудом Гж1 2528/15 од 05.11.2015. године одбио као неосновану жалбу тужиље и потврдио првостепену пресуду.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду у смислу члана 408. ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11), који се примењује на основу члана 506. став 2. истог закона, Врховни касациони суд је утврдио да је ревизија тужиље основана.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је код тужене према уговору о раду од 01.03.2010. године обављала послове саветодавца за воћарство и виноградарство у Одељењу за саветодавне послове. Решењем туженог од 15.09.2011. године тужиљи је отказан уговор о раду јер је учинила повреду радне дисциплине, тако што је поступила супротно захтеву директора од 28.06.2011. године, одбила је да прими позив за примопредају документације дана 30.06.2011. године, није приступила по позиву директора 01.07.2011. године у његову канцеларију, а документацију коју је требала да преда оставила без наложене пратеће документације и поступка примопредаје на поду пролазне собе техничког секретара 30.06.2011. године, чиме су се стекли услови за отказ уговора о раду тужиљи на основу члана 179. тачка 3. Закона о раду. Дописом директора од 28.06.2011. године упућен је захтев за предају документације о стручним пословима који су обављани у периоду од 2006. до 2011. године, између осталог и тужиљи, те да се тражени подаци исписани у електронској форми предају у штампаној форми. Наведено је и то да се табеле и упутства за доставу документације налазе у фолдеру „преузимање“ у рачунару техничког секретара, да ће све табле бити предате вишој стручној истанци Министарства и да је рок за предају 10 дана. Дописом од 30.06.2011. године тужиља се изјаснила да по предмету бр.487 од 28.06.2011. године доставља комплетну документацију коју поседује о стручним пословима за период 2006. – 2010. године и да су евентуални допунски захтеви излишни, јер је предата сва документација. На том допису директор туженог је написао да нису достављене попуњене електронске табеле и 30.06.2011. године упутио је позив тужиљи бр. 498/2 да 01.07.2011. године у 08,00 часова изврши службену примопредају тражене службене документације у његовој канцеларији, те да ће се свако неодазивање на позив сматрати тежом повредом радне дужности. На основу исказа тужиље саслушане у својству странке утврђено је да је била упозната са садржином овог позива. Записником бр. 499 од 30.06.2011. године констатовано је да су запослени, међу њима и тужиља, одбили да приме позив директора, па су позиви стављени на огласну таблу. Тужиљи је достављено упозорење о постојању разлога за отказ уговора о раду на које се тужиља изјаснила.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су одбили тужбени захтев тужиље на основу одредбе члана 179. тачка 3. Закона о раду, са образложењем да је тужиља својим понашањем у тој мери одступила од уобичајених правила понашања, будући да није ни покушала да изврши налог директора, већ је целокупну документацију која садржи потребне податке оставила у канцеларији техничког секретара без поштовања поступка примопредаје.

По схватању овог суда, ревизијом се основано указује на погрешну примену материјалног права, због чега ни чињенично стање није у потпуности утврђено.

Решењем Врховног касационог суда Рев2 127/14 од 08.07.2014. године укинуте су нижестепене пресуде и предмет враћен на поновно одлучивање о жалби тужиље, уз образложење да су нижестепени судови пропустили да утврде да ли је тужиља извршила своју обавезу по налогу директора од 28.06.2011. године и разлоге непопуњавања елекронских табела ако их није предала туженој, те да судови законитост решења о отказу уговора о раду оцене само према овим околностима, имајући у виду и наводе тужиље и доказе које је за непопуњавање електонских табела изнела у току поступка.

Међутим, другостепени суд је након укидања одлуке од стране Врховног касационог суда донео исту одлуку, а да није одржао расправу и расправио спорно правно питање. Из наведених разлога, ревизијом се, по оцени Врховног касационог суда, основано указује на погрешну примену материјалног права, због чега ни чињенично стање није у потпуности утврђено. Наиме, Апелациони суд је морао да отвори расправу, на којој ће да саслуша тужиљу на околности везане за допис директора од 28.06.2011. године, на основу кога ће закључити да ли понашање тужиље представља повреду радне дисциплине.

У поновном поступку другостепени суд ће одржати расправу, отклонити указане недостатке и донети закониту и правилну одлуку.

На основу члана 416. став 2. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Љубица Милутиновић, с.р.