Против наведене пресуде Апелационог суда у Нишу тужени је благовремено изјавио ревизију из свих законских разлога.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку и оценио да је ревизија туженог основана.

У поступку пред нижестепеним судовима није учињена битна повреда поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Из утврђеног чињеничног стања произлази да је тужилац са туженим закључио у периоду од 28.12.2011.године до 27.12.2012.године четири уговора о раду на одређено време у трајању од по 3 месеца (укупно 12. месеци) ради обављања истих послова, на истом радном месту, односно обављања послова КВ бравара рудника Ц.. Након истека последњег закљученог уговора о раду 15.11.2013.године тужилац наставља са радом код истог послодавца и 19.12.2012.године по основу закључуног уговора о обављању привремених и повремених послова број 126/747-746 за период од 28.12.2012.године до 15.02.2013.године, ради обављања истоврсних послова, послова КВ бравара у руднику Ц..

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је одбио захтев тужиоца да се утврди да је радни однос тужиоца заснован код туженог на одређено време прерастао у радни однос на неодређено време на пословима КВ бравара почев од 28.12.2011.године, те да је тужени у обавези да то призна и тужиоца прими на рад на наведено радно место или друго радно место које одговара његовој стручној спреми, с обзиром да тужилац није настављао са радом у трајању дужем од 5 радних дана по истеку 12 месеци, те да нису били испуњени услови да радни однос тужиоца заснован на одређно време прерасте у радни однос на неодређено време у смислу члана 37. став 4. Закона о раду.

Другостепени суд решавајући по жалби тужиоца преиначио је првостепену пресуду и усвојио тужбени захтев тужиоца. Своју одлуку образлаже наводима да је по истеку периода од 12 месеци по основу сукцесивно закључених уговора о раду на одређено време тужилац наставио да ради код истог послодавца на истоврсним пословима дуже од 5 радних дана по основу уговора о обављању привремених и повремених послова, те без обзира на другачији основ, односно назив уговора, закључује да су били испуњени услови за преображај радног односа тужиоца, с обзиром да је наставио да ради код истог послодавца на истим пословима, а у смислу члана 37. став 4. Закона о раду.

Ревизијом туженог основано се указује да разлози другостепеног суда су нејасни и да због погрешне примене материјалног права чињенично стање је остало непотпуно утврђено.

Радни однос заснива се уговором о раду који закључује запослених и послодавац и сматра се да је он закључен када га потпишу запослени и послодавац (члан 30. Закона о раду „Службени гласник РС“ бр. 24/05 и 61/05). Према наведеној одредби закона произилази да је уговор о раду формалан, јер се закључује у писменом облику, да је двострано теретан и комутативан, али је у циљу спречавања злоупотребе на тржишту члан 32. став 2. Закона о раду утврђено да послодавац са запосленим ако не закључи уговор о раду у складу са ставом 1., сматраће се да је запослени засновао радни односн а неодређено време даном ступања на рад. Ова правна фикција омогућује да радни однос настане и без закључења уговора у писаном облику, с тим што је за примену довољно да је радник ступио на рад, са чиме се има уподобити наставак рада по истеку претходног уговора без закључења уговора, па се сматра да је даном почетка рада, односно наставка рада без закључења уговора засновао радни однос на неодређено време. У конкретном случају, тужилац је радио код туженог у режиму радног односа на одређено време, почев од 28.12.2011.године до 27.12.2012.године, по основу четири уговора о раду закључених на одређено време у трајању по 3 месеца, укупно 12 месеци, и то ради обављања истих послова на истом радном месту, односно послова КВ бравара у истој радној јединици. Након тога дана 19.12.2012.године, тужени са тужиоцем као незапосленим лицем закључује уговор о обављању привремених и повремених послова за период од 28.12.2012.године до 15.02.2013.године. Предмет овог уговора било је обављање послова КВ бравара у истој радној јединици Ц..

По оцени Врховног касационог суда, послодавац и запослени могу да закључе више сукцесивних уговора на одређено време, са истим пословима, чије укупно трајање непрекидно или са прекидима краћим од 30 дана не може да буде дуже од 12 месеци, осим замене одсутног радника. Уколико послодавац и запослени закључе уговор о раду на одређено време по истеку рока од 12 месеци на истоврсним пословима, а запослени ради дуже од 5 радних дана, стичу се услови за прерастање радног односа у радни однос на неодређено време.

Међутим, у проведеном поступку нижестепени суд се није изјаснио о правном дејству уговора о привременим и повременим пословима који је тужени закључио са тужиоцем након истека последњег закљученог уговора о раду на одређено време. Посебно када се има у виду да је од стране тужиоца изостало да пред надлежним судом захтева оцену законитости уговора о привременим и повременим пословима који је тужиоца закључио са туженим, а што је по налажењу Врховног касационог суда од одлучног значаја за одлуку о основаности тужбеног захтева у погледу испуњености услова за преображај радног односа тужиоца у радни однос на неодређено време код туженог.

Како другостепени суд ове околности није ценио, за сада се не може испитати правилност побијане другостепене пресуде. У поновном поступку другостепени суд ће донети правилну и на закону засновану одлуку у складу са примедбама на које је указано овим решењем.

На основу изложеног, ревизијски суд је одлучио у границама својих овлашћења, па је применом члана 407. став 2. ЗПП укинуо другостепену пресуду и предмет уступио Апелационом суду у Нишу на поновно суђење у смислу одредбе члана 6. тачка 1. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник РС“ бр. 101/2013).

Председник већа – судија

Снежана Андрејевић,с.р.