Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 277/2016
17.03.2016. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Браниславе Апостоловић, председника већа, Бранка Станића и Гордане Ајншпилер-Поповић, чланова већа, у парници по тужби тужиље Д.П. из К., коју заступа пуномоћник М.П., адвокат из Б., против туженог ЈП Пошта Србије – РЈ Поштанског саобраћаја З. из З., кога заступа пуномоћник Д.М., адвокат из Б., ради поништаја решења, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 бр.2500/15 од 12.11.2015. године, у седници већа одржаној дана 17.03.2016. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог ЈП Пошта Србије – РЈ Поштанског саобраћаја З. из З., изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 бр.2500/15 од 12.11.2015. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Књажевцу П1 бр.41/14 од 19.06.2015. године, ставом првим изреке усвојен је тужбени захтев тужиље, па је утврђено према туженом да је ништаво решење директора туженог број 2012-89746/3 од 02.06.2014. године и да се исто поништава. Ставом другим обавезан је тужени да тужиљи на име накнаде трошкова парничног поступка исплати износ од 52.500,00 динара.

Апелациони суд у Нишу пресудом Гж1 бр.2500/15 од 12.11.2015. године, одбија као неосновану жалбу туженог и потврђује пресуду Основног суда у Књажевцу П1 бр.41/14 од 19.06.2015. године.

Против другостепене пресуде тужени изјављује благовремену ревизију због погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије на начин прописан чланом 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 55/14) и одлучио као у изреци из следећих разлога:

Ревизија туженог није дозвољена.