Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку и у седници већа, коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца осумњиченог, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са одлукама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

Из списа предмета произилази да је решењем Кт 1210/12 од 02.03.2016. године Јавни тужилац Трећег основног јавног тужилаштва одбацио кривичну пријаву пуномоћника оштећеног Привредног друштва „У. К. Р.“ д.о.о. Б.-адвоката В.П. од 25.01.2012. године, поднету против М.П. због кривичног дела утаја из члана 207. став 3. у вези става 1. Кривичног законика, јер пријављено дело није кривично дело за које се гони по службеној дужности. Поводом наведене кривичне пријаве осумњичени М.П. ангажовао је браниоца адв. М.Ч., који је дана 14.04.2016. године, поднео захтев за исплату трошкова на име награде и накнаде трошкова и то на име приступа неодржаним доказним радњама 13.03.2015. и 08.05.2015. године у Трећем основном јавном тужилаштву као и на име присуства одржаним доказним радњама дана 26.06.2015. године и 14.08.2015. године у Трећем основном јавном тужилаштву, а који захтев је побијаним првостепеним решењем одбијен као неоснован, а са разлога што у односу на осумњиченог М.П. није покренут кривични поступак. По ставу изнетом у првостепеном решењу не може се применити одредба члана 265. Законика о кривичном поступку који регулише накнаду трошкова из буџетских средстава и на терет других лица, па је по првостепеној одлуци трошкове дужно да плати заступано лице. Жалба браниоца осумњиченог против наведеног решења одбијена је побијаним другостепеним решењем, а у образложењу решења неведено да у конкретном случају кривични поступак није покренут у смислу члана 7. ЗКП, због чега осумњичени нема право на накнаду трошкова из члана 261. ЗКП.

Изнети закључци у побијаним решењима не могу се прихватити из следећих разлога:

Одредбом члана 2. став 1. тачка 14) ЗКП који члан регулише значење израза употребљених у том законику, изразом „поступак“ прописан је предистражни поступак и кривични поступак.

Одредбом члана 261. став 1. ЗКП је прописано да трошкови кривичног поступка су издаци учињени поводом поступка од његовог покретања до његовог завршетка, док је ставом 2. тачка 7) истог члана између осталог прописано да трошкови кривичног поступка обухватају и награду и нужне издатке браниоца.

Имајући у виду цитиране законске одредбе, по оцени овог суда не може се прихватити закључак изнет у првостепеном и другостепеном решењу да осумњиченом не припадају трошкови поступка, јер у конкретном случају кривични поступак није ни покренут у смислу члана 7. ЗКП, управо из разлога јер је одредба члана 261. став 1. ЗКП, који члан регулише трошкове кривичног поступка, прописује да су то издаци учињени поводом „поступка“, дакле и предистражног и кривичног поступка (члан 2. став 1. тачка 14) ЗКП).

При томе, по налажењу Врховног касационог суда правно дејство које решење о одбачају кривичне пријаве има у односу на трошкове који су настали у поступку поводом кривичне пријаве се може поистоветити са правним дејством који обустава кривичног поступка производи у односу на трошкове кривичног поступка.

Полазећи од наведеног, по оцени овог суда у побијаним решењима је повређен закон у смислу члана 441. став 4. ЗКП, јер како је у конкретном случају у поступку поводом кривичне пријаве (предистражном поступку) осумњичени М.П. имао трошкове на име ангажовања браниоца, те како је кривична пријава против њега решењем Јавног тужиоца Трећег основног јавног тужилаштва у Београду одбачена, то захтев за накнаду предметних трошкова, браниоца осумњиченог није могао да буде одбијен из разлога наведених у побијаним решењима.

Са изнетих разлога, побијана решења су морала бити укинута и предмет враћен Трећем основном јавном тужиоцу у Београду на поновно одлучивање.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                      Председник већа-судија

Мила Ристић,с.р.                                                                                               Невенка Важић,с.р.