Окривљени је обавезан да плати трошкове кривичног поступка и паушала у износима ближе означеним у изреци правноснажне пресуде, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења, а оштећеној - Републичкој дирекцији за робне резерве да плати износ од 7.139.423,42 динара на име имовинскоправног захтева, у року од три месеца од дана правноснажности пресуде, а за већи износ имовинскоправног захтева од досуђеног Републичка дирекција за робне резерве је упућена на парницу.

Пресудом Апелационог суда у Нишу 1Кж1 бр. 777/16 од 20.10.2016. године одбијена је као неоснована жалба Вишег јавног тужиоца у Прокупљу, а првостепена пресуда потврђена, док је жалба браниоца окривљеног одбачена као неблаговремена.

Против правноснажне пресуде Апелационог суда у Нишу 1Кж1 бр. 777/16 од 20.10.2016. године захтев за заштиту законитости поднео је Републички јавни тужилац Ктз бр. 1284/16 од 22.12.2016. године због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП и то битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. и 3. у вези члана 432. став 1. и члана 433. став 1. и 2. ЗКП, на штету окривљеног, с`предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев као основан и на основу члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП укине у целини пресуду Апелационог суда у Нишу 1Кж1 бр. 777/16 од 20.10.2016. године и предмет врати том суду на поновно одлучивање.

Против правноснажних пресуда Вишег суда у Прокупљу К бр. 32/15 од 30.03.2016. године и Апелационог суда у Нишу 1Кж1 бр. 777/16 од 20.10.2016. године захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адв. Милан Делић, без конкретног означавања о којој повреди закона се ради, с`предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев а пресуду Апелационог суда у Нишу 1Кж1 бр. 777/16 од 20.10.2016. године, у делу који се односи на одбачај жалбе, укине, и предмет врати суду на поновно одлучивање.

Након што је примерке захтева за заштиту законитости, у смислу члана 488. став 1. ЗКП, доставио Републичком јавном тужиоцу и браниоцу окривљеног, Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу члана 488. став 2. ЗКП о којој није обавештавао Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке, па је у седници већа размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих су захтеви за заштиту законитости поднети и по оцени навода и предлога у захтевима, нашао:

Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз бр. 1284/16 од 22.12.2016. године, је основан, док је захтев браниоца окривљеног, адв. Милана Делића, недозвољен.

Основано се у захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца истиче да је другостепени суд - Апелациони суд у Нишу тиме што је жалбу браниоца окривљеног, адв. Милана Делића, одбацио као неблаговремену, а да претходно није утврдио када је окривљени АА примио првостепену пресуду, те да ли је жалба изјављена у року за изјављивање жалбе како је то прописано одредбом члана 433. став 2. ЗКП, повредио закон на штету окривљеног АА и то конкретно учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 3) ЗКП.

Чланом 432. став 1. ЗКП прописано је да се против пресуде у првом степену од стране овлашћених лица може изјавити жалба у року од 15 дана од дана достављања пресуде, док је чланом 433. став 1. и 2. ЗКП предвиђено да жалбу могу изјавити странке, бранилац, оштећени и друга лица у корист окривљеног, а да рок за жалбу тече од дана када је окривљеном, односно његовом браниоцу достављен препис пресуде.

Из списа предмета - повратнице која се налази у списима предмета утврђује се да је окривљени АА пресуду Вишег суда у Прокупљу К бр. 32/15 од 30.03.2016. године примио дана 17.05.2016. године, да је његов бранилац, адв. Милан Делић наведену пресуду примио дана 22.04.2016. године, а жалбу на пресуду изјавио у име и за рачун окривљеног препорученом поштом дана 31.05.2016. године, дакле, у року од 15 дана од дана када је пресуду окривљени примио.

С`тога је по оцени Врховног касационог суда неприхватљив закључак другостепеног суда да је жалба браниоца окривљеног поднета после истека законом прописаног рока од 15 дана о дана достављања пресуде браниоцу, који има самостално право на жалбу, обзиром да је последњи дан рока био 09.05.2016. године, а да притом не утврђује одлучну чињеницу када је окривљени АА примио првостепену пресуду и не даје разлоге због чега рок за изјављивање жалбе окривљеном и његовом браниоцу, није почео да тече од дана када је првостепена пресуда уручена окривљеном АА.

По оцени Врховног касационог суда другостепени суд је у конкретном случају пропустио да сагласно одредби члана 433. ЗКП утврди чињеницу када је окривљени примио препис првостепене пресуде, а затим у складу са тим податком оцени да ли је жалба браниоца окривљеног благовремена, на шта се основано у захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује.

Врховни касациони суд налази да је у конкретном случају жалба браниоца окривљеног АА, адв. Милана Делића благовремена, јер је изјављена у законском року од 15 дана од дана када је окривљени примио првостепену пресуду (17.05.2016. године), а жалба браниоца окривљеног је изјављена дана 31.05.2016. године, тако да је последњи дан рока 01.06.2016. године.

Осим тога, из списа предмета се утврђује да је судија првостепеног суда на жалби браниоца окривљеног правилно констатовала да је жалба дозвољена, благовремена и уредна, тако што је навела да је оверен препис побијане пресуде достављен на дан 17.05.2016. године, када је окривљени примио пресуду, а да је бранилац предао жалбу суду на дан 31.05.2016. године, дакле у законском року од 15 дана.

Апелациони суд у Нишу је одбацујући жалбу браниоца окривљеног као неблаговремену, по оцени Врховног касационог суда учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 3) ЗКП, и то тако што је неправилно применио одредбу члана 246. став 2. у вези члана 432. став 1. ЗКП и битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, јер су разлози другостепене пресуде противречни садржини исправа у списима предмета.

С`тога је Врховни касациони суд из напред изнетих разлога уважио захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца и због учињених битних повреда одредаба кривичног поступка, које су од одлучног утицаја на доношење законите и правилне пресуде, укинуо другостепену пресуду и предмет вратио другостепеном суду на поновно одлучивање, а на основу члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП.

Што се тиче захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адв. Милана Делића, Врховни касациони суд налази да је исти недозвољен.

Наиме, бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости а како то из образложења захтева произилази указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, повреду закона из члана 439. тачке 2) и 3) ЗКП и повреду члана 74. став 1. тачка 2) ЗКП, које представљају дозвољене разлоге за подношење овог ванредног правног лека, а које бранилац окривљеног уопште не образлаже, па је нејасно у чему се истакнуте повреде закона састоје.

Како бранилац окривљеног у поднетом захтеву само формално означава повреде закона из члан 485. став 4. ЗКП, због којих је подношење захтева дозвољено, а у образложењу не опредељује у чему се истакнуте повреде закона састоје, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног сагласно одредби члана 487. став 1. тачка 2) и вези члана 485. став 4. ЗКП, одбацио као недозвољен.

С`тога је Врховни касациони суд из напред изнетих разлога захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца уважио као основан, укинуо другостепену пресуду и предмет вратио другостепеном суду на поновно одлучивање сагласно одредби члана 492. став 1. ЗКП, а захтев браниоца окривљеног одбацио као недозвољен сходно одредби члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП и одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                                              Председник већа-судија,

Зорица Стојковић,с.р.                                                                                                               Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић