Бранилац окр. АА, адв. Младен Васић, поднео је захтев за заштиту законитости, против наведених правноснажних пресуда, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд донесе пресуду којом се укидају пресуда Основног суда у Врању К.бр.51/16 од 05.04.2016. године и пресуда Вишег суда у Врању 1Кж.бр.338/16 од 27.10.2016. године у целости и предмет враћа првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, у смислу одредбе члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП) и у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окр. АА је неоснован.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитоти истиче да су првостепени и другостепени суд на утврђено чињенично стање погрешно применили Кривични законик – одредбу члана 364. став 1. КЗ јер недостаје елеменат бића кривичног дела у питању, који се односи на поверавање новца, код утврђене и неспорне чињенице да окривљеном, као магационеру у Епархији ..., није поверен новац на раду или у вези са радом и није задуживан финансијски већ искључиво робно.

Изложене наводе захтева за заштиту законитости, којима се указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, по питању да ли је дело за које се окривљени гони кривично дело, Врховни касациони суд оцењује као неосноване.

Према законском опису, кривично дело проневера из члана 364. став 1. КЗ чини онај ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист присвоји новац, хартије од вредности или друге покретне ствари које су му поверене у служби или на раду у државном органу, предузећу, установи или другом субјекту или радњи. Дакле, предмет (објект) кривичног дела у питању, осим новца, може бити и сваки други предмет који је учиниоцу поверен у служби или на раду, а чијим присвајањем се може остварити имовинска корист.

У конкретном случају, према чињеничном опису дела у изреци побијане првостепене пресуде, сагласном опису дела у оптужном акту и утврђеном чињеничном стању, окривљени је као магационер Епархијског управног одбора Православне епархије ..., у намери прибављања противправне имовинске користи за себе, присвојио новац у износу од 62.880,00 динара од продаје ствари (из магацина епархије) које су му биле поверене у служби, при чему је био свестан свог дела и забрањености истог и желео извршење дела, па у овако описаној и утврђеној радњи окривљеног стоје сва законска обележја кривичног дела проневера из члана 364. став 1. КЗ за које је окривљени оптужен и оглашен кривим побијаном правноснажном пресудом.

Налазећи, из изнетих разлога, да побијаним правноснажним пресудама није учињена повреда закона на коју се, неосновано, указује у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, Врховни касацони суд је, на основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар                                                                                                                                        Председник већа-судија

Наташа Бањац,с.р.                                                                                                                           Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић